Драго ми је што се врх наше државе озбиљно и храбро бори с проблемима КиМ. А чини ми се да се мало и ситуација у свету мења. Не неког великог корака, али је то ипак присутно. Добијамо утисак, а се они мењају у корист нашег народа. Какве ће плодове то донети, остаје да се види, рекао је патријарх.
Не сумња, каже, у велики напор који чини државни врх да одоли том, како каже, великом искушењу и да поједине земље промене своје мишљење и ставове о Косову и Метохији.
Верујем да ће њихов напор донети плода, као што верујем да ће многе државе које су се показали као тешки непријатељи видети ситуацију и да ће заузети другачији став, рекао је паријарх у интервјуу за ТВ Храм.
Нажалост, истиче патријарх, КиМ је наша велика рана.
Оно што се данас дешава на КиМ, данашње страдање Срба, православља на КиМ можда је највеће у односу на страдања која су била у прошлости. Мислим, не грешим, да је садашње страдање православља на КиМ највеће страдање у историји, навео је патријарх Иринеј.
Као једну од великих трагедија наводи то што је народ прогнан са КиМ и чини му се, каже, да је садашњи егзодус можда највећи у историји КиМ.
Нажалост, неке државе које смо сматрали пријатељима, показало се да нам то нису били или то бар данас нису. И то је велико разочарање и извесно отрежњење због неких ствари, да не кажем заблуда, навео је патријарх.
Први међу архијерејима истиче да не може да замисли Србију без КиМ.
Србију без Дечана, Пећке Патријаршије, Грачанице, Богородице Љевишке и других светиња наших, ни и Косово које је заливено крвљу оних који су га бранили од непријатеља и који су оставили своје кости на тој свтој земљи, да једнога дана не буде Србија, рекао патријарх.
Црква се, каже, нада да то нећемо доживети.
Став Цркве по питању КиМ јасан као дан, као сунце...
Став Цркве по питању Косова и Метохије је јасан, јасан као дан, као сунце, јер СПЦ је своју историју почела на том простору, на којем је Пећка Патријаршија била и остаје резиденција српских патријараха и Српске цркве, поручио је српски патријарх.
У васкршњем интервјуу, патријарх пита колико се Српска црква нада помоћи једне исправне политике света у коме живимо и одговара да се Српска црква нада само у своје свете на Косову и Метохији.
На КиМ су света тела Стефана Дечанског, тамо су, каже, тела многих српских архиепископа и патријараха, али и многих светих мученика, који су се жртвоали за КиМ.
Верујемо колико у овај свет, толико у помоћ Божју и небеске Србије да Косово не оде у руке, нажалост, нехришћана. Прича њихова да им је стало до наше светиње је само прича. Историја зна какви су односи били и шта су многи нехришћани чинили на КиМ, навео је патријарх.
Подсетио је да су многе цркве порушене, многи протерани, а да не говоримо, каже, шта се десило у нашем времену.
Колико кућа је спаљено и уништено, колико имања уништено, колико црква спљено и срушено. А то све сведочи да је Косово отишло у нечије руке друге да ту нема места и опстанка српском народу. То није прича, томе сведочи историја, а поготова историја после догађаја и оног чему смо сведоци у нашем времену, рекао је патријарх Иринеј.
Зато ће, поручио је, Црква увек стати у одбрану Косова и Метохије, наших светиња и многобројног народа који је тамо остао.
Њих морамо помоћи да опстану тамо и мотивисати оне који су напустили КиМ, а нису га напустил од 'златих колача', да се врате својој постојбини, својим коренима, светињама и гробљима. То ће бити напоран труд и подвиг, али верујемо да неће остат без плода, навео је први међу архијерејима СПЦ.
О предлогу промене Устава СПЦ на мајском Сабору
Патријарх српски Иринеј најавио је да ће на пролећном заседању Сабора бити изнета мишљења и ставови о предлозима за промену Устава СПЦ, али не верује, каже, да ће тај највиши цркве акт тада бити и усвојен, већ ће то каже вероватно бити наредне године.
Патријарх каже да Устав није догма, већ да регулише живот, а да живот пише Устав.
Наравно, заснован је на принципима - канонским, правним, моралним и Црква је позвана да то регулише кроз Устав и свој закон, навео је први међу архијерејима.
Каже, лично сматра да је важећи Устав СПЦ добар и подсећа да су на њему радиле познате личности из области Цркве, канонисти и правници, као и лаици, који су упућени у материју.
Подсетивши да је актуелни Устав донет 1931, патријарх каже да су се чуле приче да је захтев за његову промену дошао под утицајем Карловачке митрополије, овог или оног...
То су приче без аргумената. Али као што рекох то није догма. Има ствари које време доноси и односи собом, каже патријарх и подсећа да је већ било таквих случајева после, како каже, тзв. ослобођења.
Став Цркве је да деца треба да буду вакцинисана, али да истовремено родитељи треба да буду доволно добро информисан о природи вакцине, рекао је патријарх српски Иринеј и додао да Црква нема ниста против трансплантације органе, али под одређеним условима.
Надамо се да је данашња медицина достигла то савршенство да понуди нешто корисно за очување живота, рекао је поглавар СПЦ.
Он каже не може ни да замисли да би медицина могла да измисли нешто чиме би путем вакцине убијала.
Нажалост, додао је, има и таквих случајева, али то су чинили непријатељи другој страни.
Али у једном мирном времену мислим да све оно што медицина нуди треба прихватити, јер она жели да помогне онима који имају потребе за помоћи ове врсте, казао је и истакао да је „став Цркве да деца треба да буду вакцинисана“.
Према његовим речима, Црква има став и када је у питању трансплантација органа.
Имајући у виду речи Христове записане у Јеванђељу да нема веће љубави од оне ако неко да живот свој за ближњег свог, рекао је први међу једнакима, истакавши да пресађивање органа здравих и давање болеснима је велико дело анђеоске љубави и ту Црква нема ништа против.
Црква подржва такво мишљење и такав став, само поставља неколико услова, а то је да давање органа буде драговољно, драговољно од оних који дају и који га примају. Исто тако да се води рачуна да се не доводи у питање живот дародавца, да буде без опасности, а то је данашња медицина свакако у могућности да уради, навео је патријарх.
Неке ствари су, објашњава, измењене тада и мање-више, биле су материјалне природе, што је било оправдано.
Касније се појавило мишљење да неке ствари у садашњем Уставу треба променити.
На томе се радило пет шест година, последње време је реактивирано и дошли смо до једног предлога. То је само још увек предлог. Позвани су епископи добили су тај предлог да простудиају и да дају своје мишљење, каже патријарх и објашњава да је у њему задржана суштина актуелног Уства.
Лично, каже, том питању још није поклонио дужну пажњу.
Изаћићемо са својим мимшљењима, а да ли ће Сабор то да прихвати, јер биће приговора... Мислим да неће моћи ове године, тако да ће то вероватно бити наредне, казао је патријарх Иринеј.
То је, додаје, његово мишље, а да ли ће бити тако - видећемо.
Желимо да будемо део Европе, али не по условима које нуде
Српска православна црква је данас и у прошлости била врло блиска Руској цркви и руској историји, желимо да будемо део Европе, али не под условима које они нуде, поручио је патријарх српски Иринеј и запитао: који би домаћин дао велики део своје отаџбине само да би ушао у неки савез.
Богу хвала Русија данас није на коленима, Русија је мирољубива земља и имаће разумевања за наше потребе као и раније што је имала и, ако то и буде потребно прискочиће нам у помоћ, рекао је српски патријарх Иринеј.
Патријарх је запитао који је то домаћин и државник који би дао један велики део своје отаџбине да уђе у неки савез.
То је ван памети. Ја се надам да ће врх наше државе учинити све да одоли том искушењу, да нађе 'модус вивенди' како да успостви односе са тим народима, али мора да зна и народ наш да нам је Русија увек била пријатељ и у свакој невољи и искушењу, рекао је патријарх.
Наше невоље су, каже, врло велике и када је тако треба да се обратимо ономе који нам пружа руку, коју ћемо ми да прихватимо.
Ми смо и данас и у прошлости врло блиски Руској цркви и руској историји. Те историјске везе почињу од Светога Саве. Од тада па до дан данас ми Русе осећамо као свој народ који нас сједињује, припадамо једном словенском народу, једној вери, цркви и једној историји. Много пута су нас Руси у најкритичнијим тренуцима у нашој историји стали иза нас, помагали нам, навео је први међу архијерејима СПЦ.
Истина, каже, било је адеквантних одговоре и од Срба према Русији.
Дакле увек смо били блиски. Нама нису страни не европски народи. Ми смо у Европи. Ми смо део Европе, део културе еврпских народа. Дали смо свој удео тој култури и наравно користили се плодовима те културе, чиме се и поносимо, јасање патријарх.
Европа је, каже, бар до данас била хришћанска Европа, а шта ће бити у будућности остаје да се види.
Има знакова као да се Европа хлади према хришћанству. Њу насељавају многи народи који су везани за своју веру и остаје да се види каква је будућност европских народа. Ми смо блиски томе народу, желимо заједницу с њима, истакао је патријарх Иринеј.
Указао је да им нисмо чинили зло, али да смо, нажалост, доживели, бар у наше време, тешко зло и неправду.
Доживели смо да су нас они које смо сматрали пријатељима уништавали, кажњавали, рушили и палили и зато морамо бити обазриви када се оријентишемо коме бити ближи, а коме бити даљи. Желимо да будемо део Европе, али не под условима које они нуде, поручио је поглавар СПЦ.
