Родоначелници ове велике фамилије су из Деспот Сентивана и преминули су половином прошлог века, а имали су седморо деце и то три ћерке Јулку, Даницу и Јелицу, која једина није имала деце, као и четири сина Стевана, Милана, Душана и Александра. Њихови потомци сада живе у Немачкој и то у Штутгарту и Берматингену, у Хрватској у Ријеци и Осијеку, у Швајцарској су у Цириху, а у Србији фамилија је у Суботици, Новом Саду и Београду.
Редовне породичне скупове започели су 2004. године, када их је све позвао рођак у Осијек рођак који је правник и чије задужење је било да прода имовину једне тетке након њене смрти и новац подели свима. Тада су се договорили да је окупљају и виђају сваке године.
Од тада сваке године, у последњој недељи августа се сви окупимо на дружењу и до сада смо имали 15 фамилијарних скупова. Четири пута смо били у Ердуту, једном на Палићу, а у Новом Саду десет пута, где и живи највећи број чланова породице, испричала нам је Новосађанка Јелисавета - Цона Попов.
Овогодишњем дружењу, 25. августа, било је једно од најбројнијих. Дошло је 45 потомака Милице и Младена Стојчића и то 32 одраслих и 13 деце. Јелисавета Попов каже како они старији умиру, али се деца рађају, па се породично стабло продужава.
Сада на дружење долази већ пета генерација и изгледа да ћемо успети да наставимо наша дружења и породична окупљања, прича Попов.
Како би се све прецизни испланирало, прво се састане новосадски огранак фамилије, који је најбројнији. Они договоре све детање, као и место и време окупљања. Пошто се зна унапред да је то последња недеља августа и да се породица окупља пре почетка школе, чланови фамилије планирају летовања и одморе тако да у то време буду слободни и ретко се догоди да некоме термин не договара.
Не желимо да се окупљамо само на свадбама и сахранама. Зато смо одлучили да се редовно виђамо, казала је Јелисавета Попов.
Љ. Петровић
