Према речима др Срђана Рончевића, редовног професора ПМФ-а и председника Управног одбора Фондације, на конкурс се пријавило шест кандидата, а комисија је одлучила да прва награда – 80.000 динара припадне Јовани Јовановић Марић са Биолошког факултета Универзитета у Београду за докторску дисертацију „Процена осетљивости ин витро и ин виво тестова у екогенотоксикологији и формулисање смерница за њихову примену у истраживањима на великим равничарским рекама”.
Посебно признање добиле су Миња Богуновић са новосадског ПМФ-а за научну тезу „Уклањање бензофенона и кофеина процесима пречишћавања вода”, те Ивана Пајчин са новосадског Технолошког факултета за рад „Оптимизација услова умножавања и примарног издвајања биомасе Бациллус сп. за примену у фитомедицини”. Младе научнице имаће прилику да представе резултате својих истраживања на Меморијалном скупу из заштите животне средине „Доцент др Милена Далмација”, који ће се одржати 1. и 2. априла 2022.
Напоменувши да је ова награда велика част и потврда петогодишњег рада, Јована Јовановић Марић је додала како је проблематика којом се бави значајна за стручњаке из више различитих области.
– Тема моје дисертације је испитивање осетљивости различитих тестова који се могу користити у мониторингу квалитета површинских вода – каже она. – То је мали допринос научној заједници, јер се системи мониторинга тренутно заснивају, пре свега, на праћењу хемијских агенаса у води и промена које се дешавају у организмима што у њој живе, у зависности од загађења. Направили смо мали искорак и пратили како загађење утиче пре него што се одрази на популацију, пратећи ниво ДНК оштећења код риба, што је једна од првих промена у животној средини. Део дисертације чине резултати највеће међународне експедиције „Јоинт Данубе Сурвеy”, у коју су укључене све подунавске земље, а ја сам била део националног тима. Имали смо ексклузивно право да приступимо подацима о хемијским полутантима који су детектовани у Тиси, Дунаву и Великој Морави, а који се не прате редовним мониторингом. Највећи проблем код нас су нетретиране отпадне воде које се испуштају у животну средину. Низводно од већих градова ми видимо нагли скок различитих полутаната који су токсични. Једина добра ствар је што се велике равничарске реке одликују великим протицајем, па су концентрације отрова ниске, али могу изазвати негативне последице ако им се свакодневно излажемо.
Покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Зоран Милошевић изразио је дивљење и велико поштовање породици Далмација, али и свим људима са ПМФ-а који воде рачуна о успешном деветогодишњем раду Фондације.
– Иако под велом туге, озарени смо радошћу што се промовишу најбољи међу нама и што доприносимо решењу проблема који су готово цивилизацијски – каже Милошевић. – Идуће године се обележава десет година рада Фондације. Рекли смо да ћемо тада бити нешто конкретнији, у преводу, више ћемо је финансијски подржати. Ми већ радимо на неким пројектима који су важни у препознавању вредности какву промовише Фондација, а то је изузетност. Расписали смо један конкурс у вредности од пет милиона динара који ће сведочити о најбољима међу нама у 21 научној подобласти и промовисати троје који су најцитиранији.
Подсећамо да је 26-годишња Милена Далмација страдала у пожару који је 2012. избио у дискотеци „Контраст”. Откако је основана, Фондација „Доцент др Милена Далмација” сваког 26. октобра, на дан њеног рођења, наставља традицију доделе награда и стипендија.
С. Милачић
