Негативно мишљење о улози САД и Русије има 56 одсто, односно, 52 одсто од укупно 52.494 испитаника у 54 земље.
Претежно негативно мишљење испитаници имају и о утицају Кине - 42 одсто, док се једино ЕУ издвојила с позитивним нет скором од плус 14, што је разлика између 45 одсто људи с позитивним и 31 одсто с негативним мишљењем, наводи Галуп.
САД према истраживању имају глобални нет скор од минус 28, Русија од минус 25, Кина од минус 11, док једини позитиван резултат бележи ЕУ.
Србија је на трећем месту од топ пет земља чији грађани имају претежно позитиван став о утицају међународне политике Русије и Кине, док су житељи њене јужне покрајине - Косова први на листи оних који најпозитивније оцењују утицај САД и ЕУ на светску стаблиност.
Међу првих пет земаља које деле мишљење грађана Србије о Русији и су житељи Казахтстана, Русије, Индије и Вијетнама.
Ове две последње, међутим, међу земљама су које имају најпозитивније мишљење и о САД.
Крајње супротне, односно изузетно негативне ставове према Русији и Кини имају Финска, Косово, Аустралија, Шпанија и Велика Британија, која пето место дели с Корејом. Финска и Аустрија при томе имају изразито негативан став и према САД.
Најпозитивнији став према САД има Косово, потом Филипини, Албанија, Вијетнам и Индија, док најнегативнији имају Финска, Аустрија, Турска, Швајцарска и Немачка, резултат је истраживања по коме 56 одсто људи негативно види утицај САД на светске прилике.
Према истраживању Галупа на питање шта мисле о међународој политици Кине - да ли она стабилизује или дестабилизује свет, негативно мишљење има 42 одсто испитаника.
Најпозитивнији однос према кинеском утицају, осим грађана Србије, имају и грађани Нигерије, Казахстана, Пакистана, Гане и Јордана, а најнегативнији испитаници који живе у Кореји, Вијетнаму, Јапану, Канади и Мексику, Аусталији и Финској.
Грађани Косова први су на свету међу онима који имају најпозитивније ставове о ЕУ, потом следе становници Албаније и Вијетнама, након којих су Грузијци, Румуни и Бугари.
ЕУ дестабилизујући је фактор за свет по оцени житеља Мексика, Русије, Турске и БиХ и Пакистана.
Истраживање је показало да се ставови о утицају четири велесиле разликују од земље до земље, као и регионално.
