Они су одлучили да живот у великом граду замене животом у природи, са свега неколико комшија у близини.
Купили су плац усред шуме, далеко од цивилизације и годину дана живели у камп приколици, док су градили дом.
Најближа продавница је на 10 километара од њих у Бољевцу.
Зарађују предајући енглески језик онлајн. Задовољни својом одлуком, често признају да не знају ни који је дан у недељи.
Месо не једу
- Сваки дан се будимо, гледамо околину и помислимо само - где ми живимо?, кажу кроз осмех Ивана и Душан Богданов, који су се након четири године проведених у Кини вратили у Србију, и на обронцима Ртња у кућици од блата и сламе започели нови живот.
Ивана Богданов, фармацеутски техничар, и њен супруг Душан Богданов живели су у Кини баш у доба короне. Ограничења која су тамо доживели навела су их да се врате у Србију али и да свој живот наставе неким једноставнијим начином живљења - у околини Бољевца.
"Идеја о животу у природи почела је док смо још били у Кини, у време короне. Јер је тада све стало, све се затворило и просто из те клаустрофобије, из тог осећаја да не можеш ништа сам да урадиш, да све зависи од система и од тога где те ставе, како те затворе, дошли смо на идеју да имамо нешто наше... Па смо тако из Кине нашли имање, хектар земље у Источној Србији, које смо капарисали и онда кад смо дошли овде платили смо и почели прво са плановима. Прве године смо планирали шта и како док смо преко лета живели у камп кућици", каже Душан.
У то време живели су без воде и струје у тоталној дивљини. А најближа продавница и данас им је на 10-ак километара, и једине комшије које имају су две породице које живе близу њих.
Иако не тако типично за данашње младе, то их није поколебало да својим рукама створе оно о чему су маштали - породичну кућу као место за живот и рад, окружену једино - природом!
За сламу и блато одлучили су се јер је предност такве куће, кажу, вишеструка. Материјал није скуп, све је одрживо и природно, здраво и економски оправдано. Слама је одличан изолатор, а блато добар акумулатор топлоте. Управо то се одлично уклапало у њихов план да буду што мање зависни од система.
Овако им кућа изгледа унутра...
"Излазак из зоне комфора је тежак али вреди"
Пошто о градњи у том тренутку нису ништа знали, временом су доста научили, те су скоро 80 посто ствари одрадили сами -учећи успут, од комшија, из књига и преко интернета. Како кажу, иако је до крајњег циља било пуно одрицања, сада признају да још више уживају у ономе што имају.
"Доста је тежак излазак из зоне комфора, али од почетка смо желели то и знали смо да кроз ту фазу морамо да прођемо. Боље је некад када човек нема сав комфор, кад осети да око неких ствари треба и мора да се потруди више. Онда када дође до стадијума да и у таквим околностима постоји комфор, знаће више да цени све то", каже он за Јутјуб канал "Види Вамо".
Иако су прве две године живели у камп приколици, воду вукли од комшија, за телефоне користили њихову струју, тај период је сада иза њих. Када су кућу изградили спровели су воду из кишнице, струју помоћу агрегата али и интернет - због чега данас у дивљини обоје раде од куће. Предају енглески језик онлајн, а Ивана се додатно бави нутриционизмом и производњом витамина Ц.
Пошто желе да живе у складу са природом, правило број један је да њу и чувају. Због тога се труде да на њиховом имању избегавају штетне материјале.
Струју добијају од сунца.
Уређаје у кући напајају им соларне плоче.
Кофа тоалет
"Користимо компост тоалет. То је кофа систем. То се празни, избацује у посебну гомилу и после то иструли, претвори се у хумус, тако да не користимо септичке јаме и то што загађује. За сада једино немамо бојлер, загревамо воду на шпорету као што смо и пре радили, а сва вода иде у био филтер.
Сва сива вода, тј. вода од прања судова, од прања веша, иде на место које се зове био филтер где се филтрира кроз камење и ту се саде трска, врба и те неке биљке које воле воду и које истовремено пречишћавају то", каже Душан, који додаје да се труд да користе и еколошке сапуне и детерџенте.
Планирају да направе и стакленик у предњем делу куће, како би била енергетски још ефикаснија.
"Живети овде је, па шта да вам кажем, сваки дан се будим и гледам околину и себи кажем - где ми живимо. Често заборављам који је дан у недељи", закључује Ивана.
Курир.рс/Блиц/Youtube Види Вамо/Пренела: СЂП/ТВ Прва/Експлозив
