Гојковић је после потписивања Споразума навела да је задатак Министарства културе и информисања да произведе мултимедијалне дигиталне садржаје у области културног наслеђа, савременог стваралаштва и свега онога што може да поспеши туристичку понуду Србије.
Према њеним речима, Министарство културе ће радити и на томе да Србија на савремени, дигитални начин ухвати корак са светом и ојача културни туризам као посебну и важну област туризма као привредне гране.
"Министарство културе и информисања има праксу у прављењу оваквих мултимедијалних садржаја и дуго радимо на платформи Гугл Србија која представља културно благо наше државе", казала је Гојковић и додала да та платформа има много успеха и посетиоца који се на тај начин први пут упознају са тим да је Србија земља културе.
"То може да буде наш бренд према иностраним туристима", навела је Гојковић.
Сматра да би за нашу земљу било добро да се ухвати корак са државама као што су Грчка, Италија, које сматрају да је култура "њихова фабрика".
"Сматрамо да је култура једна од важних фабрика Србије која заиста поред своје лепоте и садржаја може да допринесе значајно и економији наше земље. Култура и туризам су заједно изузетно добар и плодонасан економски производ наше државе", казала је Гојковић.
Министарка Матић подсећајући да је пандемија вируса корона довела до поремећаја у сектору туризма, којем је претило да буде егзистенцијално угрожен, казала је да цео свет редефинише своју туристичку понуду и да је управо сада тренутак да се и у Србији мењају стандарде и зацртају амбициозније циљеви.
"Неспорно је да уз све ресурсе којима располаже Србија, а поготову на ресурсе у области културе, можемо много више, нарочито ако имамо у виду бројна, неискоришћена културна, природна, историјска добра која нуде аутентични доживљај", казала је Матић.
Према њеним речима, формирањем Заједничког тела са Министарством културе и информисања биће дефинисани пре свега техничко-технолошки предуслови за дигитализацију туристичке понуде и унапређење квалитета и обима дигиталних туристичких садржаја у Србији.
"Одређивање приоритета биће највећи изазов будући да Србија чува огромно културно - историјско наслеђе. Само тематске туристичке руте засноване на културном наслеђу препознате су као кључни туристички производи у чак 15 од 18 издиференцираних туристичких дестинација", нагласила је.
Матић је оценила да поред конкретних производа и бенефита, дигитализација ће имати и додатну нематеријалну вредност у погледу развоја и стваралаштва које се све више базира на дигиталним технологијама, али и на неговању културе сећања која нам је, истиче, неоходна што смо могли да схватимо и на примеру филма "Дара из Јасеновца".
Матић подсећа да туризам носи велике потенцијале и добробит за укупну економију државе и у том смислу каже да је тај сектор учествовао са 6,5 одсто у БДП-у, са пројектованим растом на чак 7,4 одсто за 2024. годину.
