Голдштај је за регионалну Н1 тв рекао да књига представља његов целовит поглед на историју Јасеновца и то у два правца - један је, каже, хронолошки историјат логора, од његовог настанка 1941. до априла 1945, када је укинут, а други је - феноменолошки и говори о томе ко су заточеници, те какав је био третман Срба, Јевреја, Рома, антифашиста...".
Прецизирао да у књижи нема нових револуционарних налаза, већ да је само другачије сожео, реорганизовао материјал, истакао одређене теме које овај логор чине "симболом терора у НДХ, који је изазивао контроверзе у свих овох 73 година откако га нема"
"Неко је рекао да је о логору Јасеновац написано колико истина - толико и лажи", казао је Голдштајн и додаје да је тешко рећи колико у стварности хрватска јавност уопште зна о Јасеновцу, када је све митологија, мистикаа о банализовање.
"Банализују се жртве Јасеновца, банализирају се бројке....", рекао је Голдштајн и истакао да му је жеља била да покаже да Јасеновац нису само безличне бројке и идеолизоване слике прошлости, него да се та "историја патње, живота и смрти догађала у стварном простору, између стварних људи и да су се у тим односима догађале стравичне ствари."
Данас су се, каже, догодиле различите промене у сећању на Јасеновац. "Треба направити нешто у наредном периоду у вези сталне поставке, али проблем је у односу политике и политичког окружења према Јасеновцу. И образовном систему. Нико не води школску децу у Јасеновац, то је трагично", сматра Голдштајн.
Упитан да коментарише чињеницу да се његова књига појавила у време када се појављују неки филмови и књиге који релативизују трагедију људи који су изгубили живот у Јасеновцу, Голдштајн каже да је цела та ревизионистичка хистерија је потпуно бесмислена.
"Не желим да се бавим њоме, она је лажна, везе с мозгом нема. Имате хиљаде и хиљаде докумената, немачких, црквених, усташких, из којих би се могла написати историја злочиначког Јасеновца. И све до 90-их нема информација о Јасеновцу након априла 1945. године, о чему се сада веома прича", каже Голдштајн и истиче:
"Јасеновац је био радни логор и логор смрти, у којем је страдало преко 80.000 људи. Усташки злочини и усташе као покрет не могу се ничим релативизовати и бранити. Хрватство Хрвати и могу се бранити само на један начин - да су већински припадали партизанском покрету који је прогоњене спашавао. На том партизанском покрету заснована је и данашња Хрватска. То су врло једноставне, истините чињенице", казао је.
Голдштајн истиче да усташизација која се догађа као процес и као пројект је катастрофа.
"Усташизација уништава и уназађује национални идентитет Хрвата и католика. Усташизација није само питање Другог светског рата, већ првенствено говори о - нама данас", каже.
Осврнувши се на став владине комисије о коришћењу симбола тоталитарних режима, Голдштајн је рекао да је њему било најважније да престне слоган о "истим тоталитаризмима", "односно да се каже да је усташтво само у посебним ситуацијама дозвољено, а да петокрака може само у посебним случајевима бити забрањена".
Петокрака, закључује, није исто што и усташко ''У'' и поздрав ЗДС, такве праксе нема у ни једној другој земљи.
