Она је навела да је повремени долазак психолога у сеоске амбуланте неопходан јер у селима има доста насиља над женама, као и вршњачког насиља.
Грујичић је у интервјуу за Блиц, говорећи о скраћивању листе чекања за операције, истакла да је, осим благовременог дијагностиковања пацијената који могу да сачекају месец-два, неопходно набавити потребну опрему у свим болницама да људи не морају да путују и најавила да ће свака болница до краја августа ове године имати скенер.
"Што се ортопедских операција тиче, морали бисмо да листе чекања контролишемо на сваких шест месеци, јер неки пацијенти у међувремену премину, неки не желе да се оперишу, а неки то ураде у приватним болницама. Овако стално имамо 25.000 људи на листи, а заправо не знамо право стање", рекла је Грујичић.
Осврнула се и на акцију нишких лекара који су радили и викендима да би елиминисали листе чекања и навела да су они урадили шездесетак озбиљних кардиохируршких операција, док је, како је рекла, за то време "Дедиње" урадило 702 радним даном, кардиохирургија Клиничког центра Србије 400, а Институт за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици више од 300.
Истакла је да је, када се виде ови бројеви, нишко склањање са листе чекања врло дискутабилно.
"Немам ништа против колега у Нишу. Поздрављам њихов ентузијазам, али признаћете да су ове цифре много веће", рекла је она.
Када је реч о трансплантацији органа, навела је да није потребно да се гради никакав нови центар, већ да ће се проширивати листа здравствених установа где трансплантације могу да се раде, па ће, како је додала, трансплантацију срца, рецимо, радити "Дедиње", Институт у Сремској Каменици и Друга хируршка клиника Клиничког центра Србије.
