Овим целодневном стручним скупом обележен је и Међународни дан породице и дан Центра за породични смештај и усвојење Нови Сад, а у организацији овог центра, Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова, Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, Регионалног пројеката „Социјална права за осетљиве групе” (СоРи), Немачке развојне сарадње и Центра за подршку раном развоју и породичним односима „Хармонија”.
Конференција је окупила стручњаке из области предшколског васпитања, здравства и социјалне заштите деце: васпитаче, медицинске сестре васпитаче, стручне сараднике и сараднике предшколских установа, педијатре и медицинске сестре из области педијатрије, водитеље случаја, саветнике за хранитељство, хранитеље, професионалце из Завода за социјалну заштиту и истраживаче са научно истраживачких институција.
Учеснике конференције, на почетку је поздравио Палимир Тот, подсекретар у Покрајинском секретаријату за социјалну политику, демографију и равноправнсост полова. Он је рекао да је ово прилика да се у јавности додатно подигне свест о важности хранитељства и њеној друштвеној улози, истакавши да је конференција место где ће се чути примери добре праксе и неке нове идеје, а с циљем да се деци и младима без адеквтаног родитељског старања омогући нормално одрастање и самосталан живот када изађу из система социјалне заштите.
Један од примера добре праксе је хранитељица Весна Илић, која се тим послом бави осам година.
„За то време сам имала осморо деце - двоје на стандардном и шесторо деце на ургентном хранитељству. Била су то деца свих профила: од напуштене, занемарене до злостављане деце“, каже Весна Илић и објашњава да је у процес хранитељства кренула када су њена биолошка деца одрасла и није им више била потребна помоћ родитеља.
„Имали смо потребу да некоме помогнемо и тако смо се у то упустили да бисмо открили да су истовремено највећи изазов, значај и подстицај, ту децу поставити на сопствене ноге да би касније сами могли да иду кроз живот, омогућити им да постану свесни својих способности, својих снага и могућности, и свог квалитета“, каже Весна Илић.
Хранитељи на обуци
Јелена Бранковић, координаторка Центра за подршку раном развоју и породичним односима „Хармонија”, каже да је у оквиру сарадње с Центром за породични смештај и усвојење Нови Сад и Отворених врата хранитељства организује обука хранитеља. Теме су родитељство, стимулација раног развоја, игра као начин стимулисања; односи међу браћом и сестрама, као и специфичности хранитељских породица: туговање након одласка детета, односи деце у породици и туговање деце која остају у хранитељском смештају.
По речима Иване Копривице, директорке Центра за породични смештај и усвојење Нови Сад, ургентно хранитељство је хранитељство за децу која се у хранитељску породицу смештају по хитном поступку.
„Најчешће су то деца од 0 до 3 године, с обзиром на то да је законски забрањен смештај овог узраста деце у институције система. Ургентно збрињавање детета предузима се ако је из различитих разлога измештено из биолошке породице, а то су најчешће ситуације злоставања, занемаривања, напуштања... Ургентно хранитељство је најчешће крајња мера, када је Центар за социјални рад већ све предузео, дете се смешта у хранитељску породицу“, каже Ивана Копривица.
„На конференцији отварамо низ различитих питања; бавићемо се смерницама за урегнтно хранитељство како бисмо инструисали колеге из система како све то функционише, показаћемо наш пример добре праксе, с обзиром на то да Нови Сад има ургентне хранитељске породице које су добро оспособљене да за прихват деце. Бавићемо се међусекторском сарадњом, без које ово не може да се ради. Уколико не сарађују образовни, здравствени и систем социјалне заштите, хранитељство не може да функционише“, каже Ивана Копривица, истичући да у Србији има 6.000 деце на породичном смештају у 5.000 хранитељских пордица.
Центар за породични смештај и усвојење Нови Сад установа је регионалног карактера и покрива Сремски, Јужнобачки и Средњобанатски округ.
„Имамо 1.045 деце на смештају и око 800 хранитељских породица. На жалост, због малог броја запослених још увек нисмо преузели цео регион и за сада радимо у седам локалних самоуправа, а требало би да преузмемо 21 локалну самоуправу“, каже Копривица.
В. Црњански
