Појавиле су се одређене видљиве промене и десна дојка је почела да се деформише. На првом прегледу констатован ми је малигнитет. Моја породица и околина ништа нису знали, испричала је Милица из Београда којој је дијагностикован тумор у одмаклом стадијуму, када су промене увелико биле видљиве.
Иако свесна проблема, ова жена је приликом систематског одбијала да уради преглед дојке и све време је желела да одустане. На наговор др Иване Костадиновић из МедиГроуп система и реченице „следеће године у новембру ћете бити нова жена”, пристала је на преглед који јој је спасио живот.
- Рад са људима је врло тежак и захтеван. Некада морате да будете и добар психолог да бисте убедили пацијента да је све што радите у његовом интересу. На факултету нас нису научили како да пацијентима саопштавамо ружне дијагнозе, нити како да се сами са тим носимо - објашњава др Костадиновић.
Милица је у њену ординацију дошла на систематски преглед. У старту је рекла да не жели да прегледа дојке.
- У МедиГроуп систему сам од 2018. године и није прошао ни један дан да у мојој ординацији нисам открила малигнитет дојке или бар промене које захтевају додатне провере. Сада је то још учесталије, све је више младих жена испод 40 година старости које имају агресивне форме тумора. Важно је пре свега да будемо одговорне према себи и да превентивним прегледима успемо да откријемо болест на време, када је излечење могуће у 100 одсто случајева - каже др Костадиновић.
- Мени је то било чудно, па сам кренула да тражим разлоге одбијања, не прихватајући њену одлуку. Убедила сам је да се распреми да бих урадила палпаторни преглед и на то је пристала. Тада ми је све било јасно. Преда мном је стајала млада жена, са видно измењеном дојком. Све је указивало да се ради о малигној болести. И она је тога била свесна - истиче др Костадиновић.
Потом је уследио ултразвук и допунска мамографска дијагностика, као и преглед код хирурга. У почетку операција није долазила у обзир, прво је морала бити третирана хемиотерапијом, како би тумор могао бити обуздан. Медикални онколог је одредио која терапија је за њу најбоља.
Милица није користила ни дана боловања. Нико из њене околине, породица ни колеге са посла нису знали од чега болује и од чега се лечи. Нико није приметио ни перику на њеној глави. Како докторка Костадиновић истиче, користила је све женске доскочице да нико ништа не примети и о њеној борби могао би и филм да се сними.
- Милица је доста добро одговорила на терапије, па је убрзо уследила и операција, у оквиру које је обављена и реконструкција дојке. Прошла је и зрачну терапију. Процес лечења није био ни мало лак, било је падова и поновног уздизања, и некако је она све то стоички поднела. Када психички падне, звала ме је, а ја сам је бодрила као неког свог најрођенијег. И мени је било све то веома емотивно и тешко - присећа се др Костадиновић.
Пацијенткиња и докторка су у читавом процесу развиле близак однос и према Миличиним речима, управо то јој је била највећа подршка, имајући у виду да нико из њене околине није знао са чиме се бори.
- У овој борби најбитнији су позитиван став, здрав дух и наставак живота као да се ништа не дешава и као да ће све проћи. Наравно, важно је и да поред себе имате особу која ће вам пружити подршку и улити поверење. Не знам како бих другачије формулисала реченицу осим да кажем да је мени сам Бог послао др Костадиновић у мој живот да заједно решимо проблем. Однос са њом је посебан и она заузима специјално место у мом животу и срцу - истиче Милица која је данас здрава жена и пре свега захвална на новој прилици за живот.
- Препоручујем свима да барем једном годишње оду на преглед. Ја сам захваљујући томе данас здрава, осећам се добро, радим, путујем и живим, са другачијим приоритетима у животу - каже пацијенткиња.
Љубица Петровић
