То практично значи да се на овом подручју полен детектује кад год да се појави у атмосфери, за разлику од мерних станица националне мреже, које су активне од фебруара до новембра.
Колико је то значајно илуструје чињеница да је ове године тим који предводи др Бранко Шикопарија, научни саветник на Институту Биосенс, детектовао већ по- четком марта прва поленова зрна траве, што је потпуно ван уобичајене фенологије за ове биљне врсте.
– Температуре су биле необично високе за ово доба године, а биљке не занима датум на календару. Оне своје време мере спрам спољашњих услова, неке се воде температуром, друге опет количином светла, односно дужином дана. И очигледно је до неких промена дошло када се трава нашла у ваздуху – појашњава др Шикопарија. – Да се разумемо, појединачно регистровање поленових зрна не значи да све траве сад цветају у нашем региону, већ су у питању одређене јединке или поједине популације, али нема сумње да се већ може говорити о другачијем реаговању биљака но што смо навикли.
У светлу актуелних климатских промена то се некако могло и очекивати.. Уосталом, треба ли подсећати на то да је европска климатска служба Коперникус саопш- тила да је минули фебруар био „најтоплији у историји посматрања времена и климе”, чиме се обарање температурних рекорда продужило на девет месеци заредом. При томе, нису у питању „козметичка” померања: према подацима Светске метеоролошке организације, у 2023. је глобална просечна температура била чак 1,48°Ц изнад просека прединду- стријског периода (1850-1900). А да није у питању тек проста игра бројки сведочи чињеница да сваки десети део степена раста температуре заправо представља додатно термодинамичко гориво које, између осталог, појачава топлотне таласе и олује.
– Такве су се промене већ дешавале кроз историју. Ми имамо релативно кратку историју праћења температуре и ефеката оваквих промена. У протеклих 10 хиљада, 100 хиљада, милион година... вегетација се мењала. А мењала се управо с променом климе. Јер биљке су одговарале на те промене системски, прилагођавајући се тако што су постепено мењале време својих фенофаза. Или су једноставно нестајале са неког подручја. У једном моменту ако и овде код нас услови не буду више повољни за неке биљке, оне ће се или прилагодити или просто нестати – појашњава др Шикопарија. – Рецимо, траве код нас цветају крајем марта или почетком априла, па се полен појављује у ваздуху све до септембра. Али у регионима где је јако топло, полена трава нема током лета. Дугорочно гледано, ако се и код нас наставе жарка лета, неке врсте ће и овде током лета престати да цветају, и ми ћемо на мерењима то видети. А ово што сада видимо дефинитивно јесте индикација шта се може очекивати како се клима буде мењала у нашем региону.
Институт Биосенс укључен је у Sylva пројекат Европске уније, који има за циљ тестирање доступне опреме у смислу способности детекције и класификације биоаеросола, али и одрживости рада тих уређаја у „критичним” областима: врелој Кордоби, на високим Алпима, у поларним деловима Финске и – Новом Саду – наводи др Шикопарија. – Учешће Новог Сада, заправо, није необично, јер иако можда нисмо екстремни као поларне области, Панонска низија јесте под значајним утицајем климатских промена. Наиме, оно што ми овде доживљавамо чак се може назвати својеврсном дезертификацијом. Последично, има много више него раније прашине у ваздуху. А што више има прашине, то она више компликује мерења. И са тог аспекта ми морамо да тестирамо мерне уређаје и учинимо их способним да функционишу и у таквој средини.
Шикопарија напомиње да се њихови мерни уређаји налазе на крову зграде – у овом случају ПМФ-а, како би се мерења учинила колико- толико репрезентативним за одређени регион. А то практично значи да све промене које се детектују представљају заправо просечне промене на посматраном простору. Другим речима, тек ако довољан број популација биљака које емитују полен осети ефекат климатских промена и на њих одреагују, то би се детектовало у ваздуху. А локални ефекти могу да буду чак и интензивнији.
– Нама се, рецимо, дешавало да повремено детектујемо полен леске у ваздуху још у децембру. А то значи да је довољна количина популација заиста процветало. Е сад замислите какав то ефекат може имати на неког ко је алергичан на тај полен и наравно да га не очекује пред Нову годину. Управо стога су промене на нивоу детекције и мерења изузетно важне. Управо стога се наша лабораторија делом већ прилагодила тиме што смо почели да радимо мерења током целе године, јер смо схватили да циклус мерења морамо учинити континуираним да бисмо детектовали све промене. А други корак би била потпуна аутоматизација мерења. Већ неко време, и на Институту Биосенс, али и на нивоу Европе, разговарамо, наиме, о аутоматизацији идентификације полена и других биоаеросола. Јер таква аутоматизација ће управо олакшати континуирана мерења, што ће пре свега бити на корист грађанима који се боре с поленским алергијама.
Мирослав Стајић
