У оквиру теме рачунарство, најважнија новина је учење програмирања, а како би се реализовао нови наставни програм, 60 наставника из свих школских управа обучено је како би могли осталим наставницима да из ових области држе радионице на локалном нивоу. Рачунарство је планирано у другом полугодишту, па ће бити довољно времена да током првог дела школске године сви наставници прођу неопходну обуку.
Како је поручила председница владе Ана Брнабић, циљ је да се деца науче да размишљају аналитички и формирају се као особе које ће моћи да обезбеде дугорочан, одржив и динамичан развој Србије.
Брнабић је рекла да ће информатика и рачунарство помоћи основцима не само да савладају основе програмирања и кодирања, што јесте важно за ово доба и начин да се сутра запосле, али много више што ће их научити да почну да размишљају аналитички.
Подсетила је да је и у експозеу навела де је један од основних циљева се обезбеди да образовни систем ствара генерације које умеју да размишљају, које су тимски играчи, не плаше се да доносе одлуке и умеју да решавају проблеме.
„Најважнији је тај аналитички начин размишљања који ће њима сутра помоћи да се формирају као особе које ће моће да обезбеде дугорочан, одржив и динамичан развој Србије. То ми је важније од тога да ли крећемо да учимо програмирање и кодирање“, назначила је Брнабић, додајући да је увођење тог предмета као обавезног корак ка увођењу дигитализације у образовни систем, али пре свега прављењу нашег образовног система више налик систему за 21. век.
Највише промена од следеће године
Министар просвете Младен Шарчевић каже да се увођењем информатике као обавезног предмета иде на то да деца стичу знања која могу да примене.
Он је нагласио да ће највише реформских промена бити видљиво од наредне школске године, када буде усвојен сет реформских закона.
Представници Уније синдиката просветних радника Србије урадили су анкету о информатичком стању у српским школама, која показује да огромна већина школа има наставни кадар за извођење информатике (негативно је одговорило само 3,8 посто анкетираних чланова). Проблем је, међутим, у томе што више од половине школа нема довољно рачунара за извођење наставе (54,9 посто). Највећи број анкетираних школа (71,1 посто) има само један кабинет за информатику, у којем углавном има између 10 и 20 рачунара, у највећем проценту старих око седам година. У издвојеним одељењима углавном нема рачунарске учионице (73 посто), али већина школа има добру интернет конекцију (80,7 посто). Старе рачунаре у огромном проценту без накнаде одржавају професори информатике (55 посто), а забрињава и податак да 13 у посто школа рачунаре нико не одржава.
„Све школе у Србији опремљене су рачунарима, Министарство је набавило 550 рачунара, а у току је набавка још 150“, рекао је министар просвете Младен Шарчевић.
„Телеком Србије опремио је 20 информатичких кабинета, а у опремање кабинета укључиле су се и друге компаније. Пронађено је решење и за поправку постојећих рачунара у школама. Министарство је обезбедило 40 сервисера при школским управама.“
Ивана Вујанов
