Ово је велика неправда коју је неколико држава и сви владари до сада учинили према нашем претку који је живот дао за ову Србију. Сви смо помало закаснили али наш народ каже да ипак никада није касно да се поклонимо и одужимо сенима оних који су пролили и своју и туђу крв у част, славу и за слободу своје отаџбине, рекао је Радосав Рајић, пето колено славног тобџије чији се отац по свом чукун, чукун деди звао Танаско.
Јарбол је уздигнут на имању Момчила Петронијевића чија мајка је пети, директни потомак са огњишта Танаска Рајића.
Нисмо ни сањали да ћемо дочекати да се овде завиори застава под којом је страдао наш Танаско. Захвални смо председнику државе који је имао слуха и поштовања према нашем страдалнику и у славу свог претка и своје државе, радо ћу се одрећи дела имања, ако одлуче да овде подигну једно мало светилиште, нашем Танасију, јунаку са Љубића и српских устанака, каже Момчило.
Иначе, устаничку заставу испред давно заораних и сараслих темеља српског јунака подигао је Љубиша Рајић, најстарији Танасков потомак, заједно са најмлађим Рајићем.
Десановац је крајње изоловано место у селу Страгари. До њега се до пре само месец дана тешко стизало, а данас је већ ту урађен туцаник, поваљан пут којим се може стићи до пред његову некадашњу приземљушу. Потомци се надају и верују у државу Србију да ће овде исправити све досадашње неправде и на један примерен, људски и достојанствен начин подићи мало светилиште које ће бити место ходочашћа путника намерника, да се поклоне човеку чије обезглављено тело почива на Љубићу, а глава у манастиру Вољавча.
Дизању устаничке заставе на имању у Десановцу присуствовао је и председник скупштине града Крагујевца, док су се присутним потомцима обратили Јелена и Драган Рајић директни потомци устаника.
