Истраживање под називом "Субјективно благостање у време пандемије Ковид-19" прва је лонгитудинална студија у Србији у актуелном тренутку која подразумева праћење промена менталног здравља испитаника током дужег временског интервала.
Док су већински напори свих држава у свету усмерени на сузбијање пандемије, питање менталног здравља становништва остаје запостављено каже доц. др Душана Шакан, члан истраживачког тима.
Према Светској здравственој организацији, социјално дистанцирање и обавезан карантин неопходне су мере за очување физичког здравља људи, али искуства из претходних пандемија светских размерапоказују да оне могу имати далекосежне негативне последице по ментално здравље.
На пример, у истраживањима након пандемије вируса САРС, регистровани су симптоми пострауматског стресног поремећаја и депресије, који су били значајно израженији код људи који су били у дужем карантину, а ти проблеми пратили су их и неколико година касније.
Студија новосадских психолога тренутно улази у завршну шесту недељу испитивања, а у њој је учествовало 1.200 људи.
Захваљујући напорима истраживачког тима, који су чинили студенти пословне психологије, више од половине испитаника учествовало је у свакој од шест етапа истраживања.
Интересовале су нас промене и детерминанте субјективног благостањау време ванредног стања изазваног проглашеном пандемијом. Другим речима, истраживање је имало за циљ праћење промена личног доживљаја пандемије. Упоредо смо пратили како се ментално здравље људи мења у односу на различите мере Владе Србије, од најригорознијих (нпр. потпуни карантин за време Васкрса) до слабљења тих мера у мају, објашњава доц. др Драган Жуљевић.
Након првих анализа међу најинтересантнијим резултатима је да страх од смрти испитаника није био присутан у великој мери од старта мерења упркос озбиљности глобалне ситуације са пандемијом, чак је временом и додатно опадао. Особе са хроничним болестима више страхују за свој живот, а страх од смрти је више изражен и код испитаника који иначе чешће доживљавају негативне емоције и имају изражену анксиозност, показала је студија.
Један од фактора који је значајно утицао на одржавање оптималног менталног функционисања било је задовољство комуникацијом са укућанима. Мерили смо такође и колико се мењао позитиван или негативан поглед на свет у току пандемије.
Досадашњи резултати указују да не постоји велика промена код оних који су у пандемију ушли са позитивним мислима, односно њихов оптимизам се одржао, али постоји промена код оних који су више негативно оријентисани ушли у пандемију, односно њихов негативни поглед на свет постао је још израженији. Можемо закључити да је епидемија, заједно са уведеним мерама потенцијални окидач за све већи доживљај негативних емоција у односу на раније, указује члан тима Никола Роквић.
Нивои стреса, анксиозности и депресивности повишени су у популацији у односу на мерења пре пандемије и то значајно виши код жена него код мушкараца.
С друге стране, задовољство животом у време пандемије јасније је било изражено код жена у односу на мушкарце.
Могли смо да очекујемо стабилност или пак повећање у задовољењу потребе за повезаношћу са другим људима, јер су људи због мера социјалног дистанцирања и карантина остајали код куће са својим породицама. Резултати су, међутим, указали на обрнут след -задовољење потребе за повезаношћу умањено је у односу на време пре пандемије, највероватније јер је ситуација у суштини наметнута, а не слободно одабрана, појаснила је др Шакан.
У наредне две недеље очекује се завршетак комплетне студије, након чега ће бити објављени резултати који ће у целости бити доступни јавности.
Такође, део добијених података биће искоришћен и за велику међународну студију која се бави разним аспектима Ковид-19 пандемије.
