Према актуелним најавама, овај поступак прикупљања мишљења трајаће до краја ове године. Тако ће дуго очекивано увођење Алиментационог фонда, из којег би требало да се издржавају деца чији су родитељи “заборавили” на плаћање алиментације, морати још да сачека.
Подсећамо, Грађанским закоником требало би да се уреде општа начела грађанског права, облигациони односи, стварна права, наследно право и породични односи, а почетком њихове примене, посебни закони из поменутих области престаће да важе. Циљ законика је, како наводи стручна јавност, “правичност правде” и “правна сигурност”, посебно када је у питању промет роба и услуга, стране и домаће инвестиције, заштита права, накнада штете, одговорност... Такође, веома је битно што би се ГЗ-ом отклонио низ нејасноћа, противречности и неусклађености између више закона.
Нацрт ГЗ-а има 2.838 чланова, са 480 алтернативних решења, о којима ће се Комисија изајснити пре утврђивања нацрта Грађанског законика. Општа оцена из досадашње јавне расправе је да су прихватљиви и концепција основна решења Преднацрта.
Велико интересовање у јавној распарави, бар према оном што је стигло до Комисије и Министраства, изазавала су предложена решења у деловима о сурогат материнству, хранитељству, забрани физичког кажањавања деце, лишавању пословне способности, одлучивању о стављању под старатељство, увођењу непотпуног усвојења, заједничкој имовини супружника, о породичним споровима, црквеном закључивању брака.
Међу спорним одредбама које су изазвала оволико одлагање доношења Грађанског законика јесте и увођење сурогат материнства у законске оквире образлаже се досадашњом дискириминацијом, оличеном у забрани лечења женске неплоднсоти на овај начин, док је лечење свих облика мушке неплодности дозвољено. Преднацрт забрањује утврђивање накнаде за за “рађање за другог”, али може бити уговорено плаћање накнаде трошкова изазаваних трудноћом и рађањем. Иначе, сурогат материнство је законски регулисано у Русији, Украјини, Грчкој, Румунији, Словачкој, Пољској, Белгији, Холандији, Израелу, Аустралији, неким од држава САД...
За већу одговорност лекара
Будући Грађански законик требало би да појача одговорност лекара и других лица која професионално обављају одређену делатност за грешке, односно насталу штету, и то без обзира на то да ли ће кодификацијом бити остављена претпоставка кривице код одговорности за штету или не. Другим речима, без обзира на то да ли ће у парницама за накнаду штете терет доказивања кривице бити на оштећеном - који је по правилу лаик, или на туженом - који је махом професоналац, суд ће водити рачуна управо о појачаној професионалној одговорности.
“Преднацрт ГЗ предвиђа “релевантну и специјалну” одговорност за лекаре и друга лица која професионално обављају одређену делатност. Реч је појачаној, такозваној професионалној одговорности“,- објаснио је у изјави Тањугу секретар Комисије за израду Грађанског законика Ратко Слијепчевић.
Позитивна су, како у Комисији кажу, у јавној расправи оцењена решења о повратку љубави и верности као основи брака, увођењу алиментационог фонда, одредби о подстицању рађања деце, увођења оштријих критеријума за усвајање деце кад су странци у питању, дестимулисању развода, решења о садржају споразума о разводу брака и закључивању брачног уговора.
Забрана физичког кажанајавања деце до сада је уведена у 47 земаља, међу којима су Грчка, Албанија, Кипар, Македонија, Малта, Хрватска, Аустрија, Немачка, Бугарска, Румунија, Мађарска, Украјијна, Пољска, Холандија, Шпанија, Португалија...
Мишљења су, иначе, веома подељена о увођењу права на еутаназију; професионалној одговорности лекара или другог медицинског особља, као и о одговорости за штете од терористичких аката.
В. Црњански
