Према речима директора Департмана Лазара Лазића, од 1961. године је једна мала Катедра за географију, тада у оквиру Филозофског факултета, израсла у реномирану и технички високоопремљену институцију која је едуковала бројне студенте, а у статистику уписала преко 5.000 одбрањених дипломских радова, близу 1.000 мастер и 112 магистарских радова, те 200 докторских дисертација.
Оснивач Департмана је академик Бранислав Букуров, који је још 1946. на Вишој педагошкој школи у Новом Саду почео да држи курс географије, који је у јесен исте године прерастао у двогодишње школовање на формираној Катедри за географију и историју. По укидању Више педагошке школе 1961, настава из географије наставља да се изводи на Групи за историју Филозофског факултета, одакле ће се 1962. први пут издвојити у самостални субјект у једној високообразовној институцији. Управо овај датум сматра се почетком развоја данашњег департмана, који сада броји осам катедри са 85 запослених, 17 хонорарних професора и 12 гостујућих предавача.
Деканка ПМФ-а проф. др Милица Павков Хрвојевић подсетила је да су пре двадесетак година базичне науке и дисциплине обогатили веома савременим смеровима, међу којима се на Туризам, Хотелијерство, Гастрономију и Ловни туризам уписује највише студената.
„Тада је се то чинило као паметна одлука, а с временом и као далекосежна, јер су то данас гране које привреди доносе велик бољитак”, додала је деканка. „Извесно је да ПМФ без овог департмана не би имао оволики углед у земљи и свету. У последњој деценији водећи је по броју међународних пројеката који се одвијају у његовом окриљу, а само један од њих је први твининг пројекат у оквиру позива Хоризонт 2020. Са овог департмана је и академик Слободан Марковић, који се налази међу два одсто најцитиранијих научника са Стенфордске листе за 2020.”
Департман некад и сад, у речи и слици
Поводом јубилеја, Департман за географију, туризам и хотелијерство обогатио је своју издавачку делатност још једном публикацијом, а то је монографија, у којој су представљене истакнуте личности Бранислав Букуров, Павле Томић, Слободан Ћурчић и Слободан Б. Марковић, научна истраживања и резултати, садашњи али и некадашњи чланови колектива, све катедре, па и стручна пракса, чија је улога кључна у систему школовања. Како се може прочитати, кроз практичну наставу од 2001. прошло је преко 2.500 студената, и то у преко 50 хотела, од чега је половина у иностранству: Великој Британији, Црној Гори, Словенији, Грчкој, Уједињеним Арапским Емиратима, Хрватској, Немачкој, Француској, Аустрији… Пијетет је што су студенти гастрономије и хотелијерства, по препоруци стручњака из Лондона, део стручне праксе обављали и у резиденцији престолонаследника Александра Карађорђевића на Белом двору у Београду.
Покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Зоран Милошевић искористио је јубилеј да се осврне на деценијски рад кадрова у оквиру наставне и научне делатности Департмана за географију, туризам и хотелијерство, али и врло важну повезаност са привредом.
„Заиста импонује ако кажемо да је управо овај департман препознатљив на Шангајској листи од 201. до 300. места. ПМФ је факултет који у регионалном смислу представља гравитациону тачку туризма и сигуран сам да ће у деценијама које нам предстоје бити од велике користи и научној заједници и привредној делатности, која ће у сфери услуга бити далеко конкурентнија. Ако кажем да је од 2019. у АП Војводини порастао број туриста за готово четвртину, то само говори да као друштво јачамо у инфраструктури, саобраћају, приходима, и привлачимо друге, али да би ова грана наставила експанзију, најважнији су људски ресурси”, напоменуо је Милошевић.
С. Милачић
