Жене с инвалидитетом су уз то још и вишеструко дискриминисане – то признаје и наша држава, што је већ један мали, али корак напред у настојањима да се реши оваква ситуација - изнела је судија новосадског Апелацоног суда Оливера Пејак Прокеш, која је и чланица мреже стручњака за праћење и усклађивање наших с европским стандардима у овој области. Она је једна од учесница консултативног састанка надлежних институција и организација које пружају подршку женама изложеним насиљу под називом „Како унапредити услуге подршке за жене с инвалидитетом изложене насиљу”, одржаног у Новом Саду.
Састанак је окупио представнице и представнике правосуђа, полиције, установа социјалне и здравствене заштите и организација цивилног друштва, који су разговарали о позитивним помацима и изазовима пружања услуга заштите од насиља у породици женама с инвалидитетом. О искуствима надлежних институција и организација говориле су Оливера Пејак Прокеш, руководитељка Сигурне женске куће у оквиру Центра за социјални рад Нови Сад Нада Падејски Шекеровић, Мирјана Николић представница Дома здравља Нови Сад и координаторка СОС службе организације ...Из круга – Војводина Ивана Зелић.
Све учеснице – говорнице и оне које су пратиле састанак из надлежних институција, сложиле су се у ставу да је још увек је далек пут од формалне до суштинске једнакости када је реч о односу институција и појединаца према женама с инвалидитетом. Охрабрујуће вести су да је потписан протокол о доступности услуга стручних особа као што су, на пример, тумачи знаковног језика, који су портебни Центру за социјални рад; набављени су гинеколошки столови за жене с инвалидитетом у домовима здравља... Настоји се, на жалост за сада тек приватном иницијативом судинице Оливере Прокеш и да пре подизања нове, модерне зграде палате правде у Новом Саду, особе с инвалидитетом добију адекватно опремљен санитарни и тоалетни простор, као и да се што пре дође до адекватног конкурса за добијање новца за подизање рампе за жене са инвалидитетом на улазу у Сигурну женску кућу у Новом Саду...
Да се ситуација на терену не поклапа увек с оним што кажу анкете и статистике показало је и најновије истраживање организације ...Из круга – Војводина. Ивана Зарић је представила прелиминарне резултате истраживања о доступности структура подршке женама с инвалидитетом које су доживале насиље. Истраживање је споведено у институцијама у области здравства, социјалне заштите, правосуђа и бебедности у војвођанским градовима: Новом Саду, Суботици, Вршцу, Кикинди, Зрењанину и Сремској Митровици. Упитнике је попунило укупно 27 институција из пет градова, док је из Суботице то изостало. Показало се да многим иснтитуцијама не посоји нфомативн материјал који би женама с инвалидитетом помогао у препознавању и решавању ситуације насиља, да само 22 одсто од анкетираних институција има инфомације на веб сајту. А више од 80 одсто анкетирани су изнели да имају ваљану сарадњу са локалним невладиним организаијама које пружају помоћ женама. Њих 74 одсто, пак, сматра да су институције прикагођене потребама свих жена са инвалидитетом, па тако и онима су доживеле насиље. У пракси то, казују саговорнице на скупу, није сасвим и увек тачно. Јер, већина институција, на пример, има рампе за особе с инвалидитетом на улазу у зграду, али је унутар зграде таквим особама кретање немогуће. Исто тако је врло мали број институција које имају тактилне стазе за слепе и слабовиде особе, а такође је мали број тумача знаковног језика.
Б. Опрановић
