Сви пластични производи после извесног времена постају отпад, па тако, на пример, водоводне цеви тек после 50 година, у аутомобилској индустрији отпад настаје после 15 година, док амбалажа има кратак век и врло брзо постане отпад.
У Србији се сваке године генерише око 100.000 тона амбалажног отпада, од чега се 10-15 одсто спаљује, од 27 до 30 одсто се рециклира, а више од 60 одсто заврши на депонијама, каже секретара Удружења за хемијску, гумарску и индустрију неметала ПКС Драгана Стевановића.
Наводи да је пластичарска индустрија у Србији веома развијена и запошљава више од 16.500 радника, а да је у прошлој години остварила извоз већи од 800 милиона евра.
Да бисмо заштитили домаћу производњу, а пре свега животну средину, произвођачи пластичних производа су поднели иницијативу да се формира радна група која би урадила нацрт стратегије управљања пластиком до 2030. године у пакету циркуларне економије, каже Стевановић.
Како је рекао, радна група је снимила ситуацију, анализирала стање по питању управљања пластичним отпадом у Србији, представила визију, стратешке циљеве, мере и рокове за остваривање тих циљева, а цео нацрт стратегије ослања се на Стратегију ЕУ усвојену у јануару прошле године и европске директиве из те области.
Произвођачи кажу да је пластика јако битна и да ће остати јако битна у индустрији, свесни су ограничења, али и наводе да транзициони период не може бити кратак.
Председник Секције за пластичне кесе ПКС Виктор Грујић каже да ниједна земља ЕУ није потпуно забранила употребу пластичних кеса, али да се настоји да се њихова употреба сведе на најмању могућу меру.
Наплату пластичних кеса види као добар начин за смањење њихове употребе, а сматра да сама употреба папирних кеса није одговарајућа замена, јер папирне кесе не могу да се рециклирају и представљале би неповратно бачен ресурс.
Руководилац Цента за циркуларну економију ПКС Синиша Митровић каже да ће у наредних 30 дана трајати дијалог са произвођачима и рециклерима о томе које је то најбоље и одрживо решење.
Биће, додаје, одржане четири расправе и то у Суботици, Крушевцу, Нишу и Ваљеву, после чега је предвиђен и дијалог са представницима министарстава трговине, привреде и заштите животне средине.
Стратегија, каже Митровић, обухвата многе теме, међу којима су питања депозитног система, употребе пластичних кеса, јавно-комуналног сектора и цена комуналних услуга.
Без интегрисаног приступа не можемо завршити овај велики национални посао, рекао је Митровић.
Навео је да су пластичне кесе "мејнстрим" тема, али и нагласио да је важно сагледати каква је судбина произвођача, шта је са запосленима, како ће се кесе рециклирати и каква је улога јавно-комуналних предузећа и сакупљача.
Директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић каже да годишње у Србији употребимо 2,4 милијарде пластичних кеса и наводи да транзиција ка елиминисању пластичних кеса треба да буде процес.
Рекао је да се морају мењати и навике купаца који би у продавницу требало да носе цегер.
Секретар Удружења за трговину ПКС Жарко Малиновић је рекао да је то удружење мотивисало трговинске ланце да наплаћују пластичне кесе и да је њихова употреба за годину дана смањена за 60 одсто.
Многи су до тих резултата долазили за четири године, каже Малиновић.
Рециклери оцењују да је нацрт стратегије интересантан, али виде и неке пропусте и наводе да поред осам земаља ЕУ које су увеле депозитни систем за амбалажни отпад још шест земаља у Европи ради на његовом увођењу.
