Поменути произвођач, каже Шајатовић, је хлеб продавао по малопродајној цени од 39 динара за хлеб од брашна Т-500 и по 36 динара за хлеб од брашна Т-850, што је за пет, односно девет динара јефтијније у односу на цене које посебна уредба прописује.
Уредба, која се иначе продужава сваких шест месеци, је донета као социјална Уредба са основним циљем да грађанима Србије обезбеди снабдевање хлебом по прихватљивим ценама и она каже да је векна хлеба 44 динара, а Житопромет га је продавао за 39 динара, каже Шајатовић.
Произвођач је правио мање хлеба од белог брашна, а више од полубелог јер су грађани показали веће интересовање за тај хлеб. Структуру производње наметнуло је тржиште а оно је, врховни судија успешности пословне политике сваког привредног субјекта, каже Шајатовић.
Како је рекао, кривица се састоји у томе што произвођач у дневној структури производње, има учешће белог хлеба од брашна типа 500, осам одсто, полубелог хлеба од брашна типа 850, 74 одсто, а специјалних врста хлебова 18 одсто.
Произвођач је показао да је социјално одговоран, а кажњен је, и то је апсурдно. Корист су имали грађани који су могли да купе врсту хлеба по свом избору, а јасно је да су огромном већином изабрали да купују најјефтинији хлеб од брашна Т-850 који је истовремено и нутритивно најздравији, објашњава Шајатовић.
Коментаришући цео случај он је казао и да је поступање пољопривредног инспектора и надлежног суда легитимно, али далеко од владавине права, а још даље од здраве памети.
Како је нагласио, пресуда је „'у име народа донета против народа односно интереса грађана“, рекао је он.
Према његовим речима, потребно је хитно допунити Уредбу у смислу да се у обавезну производњу и промет хеба од брашна Т-500 дода и хлеб од брашна Т-850 и да та два типа хлеба збирно чине количину од најмање 40 одсто дневне производње, кажу у Житоунији.
