На питање новинара електронском поштом да ли су нова жаришта Ковин и Панчево, она је рекла да готово ниједан регион није поштеђен и да је вирус присутан у скоро свим градовима.
Каже да је у општој болници у Панчеву хоспитализовано 150 пацијената и да вецина њих није из Панчева.
Када је реч о Ковину, Кисић Тепавчевић каже да је потврђен ковид19 код два здравствена радника, који раде у лабораторији и да они имају благу клиничку слику, те да су они изоловани у бањи Јунаковић, а изоловани су и чланови њихових породица.
Дарија Кисић-Тепавчевић рекла је да ће Кризни штаб донету одлуку о мерама у наредном периоду, па и о тзв. полицијском часу за наредни викенд и за наредни период уопште.
Кисић-Тепавчевић је, на питање новинара да ли су тачне спекулације медија да ће бити донета мера забране кретања од идућег цетвртка до понедељка, рекла да све мере које се доносе имају само један циљ а то је да се смањи могућност да дође до контакта особе која је инфциирана и оне која је осетљива.
„Која ће мера бити у наредном периоду је питање за Кризни штаб“, поручила је она.
Нагласила је да је суштина да се сви, као што се ради последњих дана, стриктно придржавају свих мера, па онда неће бити потребне додатне мере које би битно мењале живот.
Дарија Кисић Тепавчевић је изјавила да је у установама социјалне зашите потврђен корона вирус код 44 корисника и 25 запослених.
У излацији је 319 корисника и 150 запослених, рекла је Кисић.
Она је на прес конференцији рекла да је то најосетљивија популација и да се у многим земљама видело да ако се ту прошити да је онда велика смртност.
"Од почетка наши напори су били велики да се то спречи и у одређеним установама је потврјдено пристуство вируса, али смо предузели све хитне мере сузбијање".
Навела је да има укупно устанвова социјалне заштите чији је основач држава и Војводина 74 са капацитетом 14.512 корисника и то 57 за одрасле и старе и 17 домова за децу и младе, као и да има приватних центара за одрасле старе 229 са капцитетом за 8.617 корисника.
Каже да је пријављено у устнаовама социјалне заштите присуство короне код 44 корисника: 14 корисника у дому за смештај старих Стара пруга Умла, два у дому за старе Доживети 100. у Земуну, шест у ГЦ Ниш, шест Дому за смештај старих Нана у Београду, 4 корисника дому за ометене Блаце, 1 у дому за старе у Смедереву, 1 корисник услуга помоћ у кући у Бегораду.
И код 25 заослених који раде у овим установама: 8 у дому за ометене у Блацу, 3 у дому за старе "Нана" у Беораду, два зпаослена старе Ескула у Нишу, 1 у Доживети 100. Београду, 1 запослени у центру за заштиту одојчади и деце у Београду, 1 запослени у дому Стара пруга на Умци, 1 запослен у дому за старе Сунчев брег у Бегораду и 1 запаслени у градском центру за социјални рад Нови Београд.
Каже Кисић да је потвђен короан вирус и у дому за старе Смедеррево, и да је ту 38 тестирано запослених и 41 корисник и да је 14 корисника хопсотлизовано.
Карантин је организован у геронтолошком чентру у Нишу и дому за старе у Смедереву.
Из дома за смештај лице Блаце добили смо информацију да постоји недостатак кревета и обратили се кризном штабу.
Такође, у дому Нана у Београду очекују се резултати даљих теситрања, па се поступа са свим мерама у циљу спречавња даљег ширења.
"Врши се активан надзор и трагање у овим установама да се не би проширио вирус масовно, што би могло да има фаталне последице. Откривене су све особе тренутно код којих се сумањало да су инфициране, а друге особе су хоспитализован, а и они који су били у контакту са њима су у изолацији. Сматрамо да су спроведе све ригорозне мере како би се спречило ширење", додала је она.
Дарија Кисић Тепавчевић изјавила је данас да приступ резултатима тестираних на Ковид-19 имају представници кризних штабова, који доносе одговарајуће одлуке.
Она је тако одговорила на питање ко све има приступ резултатима тестираних на Ковид-19, с обзиром да је председник Србије Александар Вучић раније данас изјавио да има нових жаришта тамо где су наши грађани дошли из иностранства.
“Ако председник Републике и председник једног од кризних штабова нема увид у овакву врсту података, питање је ко има?”, упитала је Кисић.
Подсетила је да су формирани кризни штабови за сваку специфичну групу, које чине људи чије су активности дефинисане различитим протоколима и да свако од њих, у складу са својим ингеренцијама, има одговарајуће приступе подацима на основу којих доносе одлуке.
Дарија Кисић-Тепавчевић рекла је данас да још није причано на Кризном штабу о конкретном датуму наставка школске године.
Указала је да 15. јули и 15. септембар не би били јако популарни датуми, јер свако који је родитељ не би то прихватио са великим одушвељењем.
„Међутим морамо бити свесни да ће се донети онаква одлука која је најбоља за нашу децу. Таква да најмање изложимо децу ризику, а што је још битније да не пренесу инфекцију међу популацијом старијих. Причаћемо о томе наредних недеља када ћемо тачно дефинисати какви би били временски оквири", најавила је она.
Кисић-Тепавчевић је, поводом предлога да се школска година настави 15. јула, а нова школска година 15. септембра и да ли има одлуке о томе, рекла да је сигурно да деца нису одавно у колективу и да је јасно да је степен колективног имунитета код најмлађих јако низак.
„Свесни смо да уколико се деси инфекција у овој групи да су благи облици клиничког испољавања, али могу да пренесу инфекцију на баке и деке које се трудимо да сачувамо, што смо до сада и успели“, указала је она.
Кисић-Тепавчевић је рекла да су летњи месеци, са високим температурама, најбезбеднији када је реч о оваквим вирусима.
Дарија Кисић Тепавчевић рекла је да је апсолутно оправдано, са становишта струке, да родитељима деце са аутизмом буде омогућено да своју децу прошетају, када за то постоји потреба, што ће и предложити влади.
Она је тако одговорила на питање да ли кризни штаб може да препоручи влади да изађе у сусрет родитељима деце са аутизмом, како би могли да их изваду у шетњу.
“Апсолутно је стручно оправдано да се за такве категорије грађана одреди термини који се не поклапају да другим териминима, и као такви биће предложени влади”, рекла је Кисић Тепавчевић.
Дарија Кисић Тепавчевић изјавила је да је одлука о неприсустовању новинара на конфренцијама о пресеку стања вируса корона донета како би се новинари заштитили од потенцијалне заразе.
“Свесни смо да се у поједним медијским кућама јавио одређени број оболелих новинара, а такве затворене установе значајна су могућност за ширење инфекције. Ви сте нам драгоцени и желимо да заштитимо све наше грађане, а посебно оне који се налазе под повећаним ризиком”, рекла је Кисић.
Кисић је истакла да у овој ситуацији новинари обављају “мукотрпан посао” и да су због посла који обављају под повећаним ризиком за наставак ширења инфекције.
Лист “Информер” навео је у електронском питању да је јуче послао званичан захтев Влади Србије да се омогући присуство новинарима на конференцијама, а Кисић је одговорила да је то “једини исправан пут” односно да је Влада Србије једина адреса за такве захтеве.
Дарија Кисић-Тепавчевић рекла је да је ситуација, када је реч о сузбијању корона вируса, у Шапцу под контролом.
Кисић-Тепавчевић је, на конференцији за штампу на питање каква је ситуација у здравственим установама у Шапцу и да ли прети да тај град постане ново жариште, подвукла да је у овом моменту читава наша земља жариште.
„Када је у питању Шабац, ради се интензиван надзор у здравственим установама и популацији, које као и у већини делова земље раде мукотрпан посао“, додала је она.
На питање да ли Србија учествује у истраживању Светске здравствене организације везану за протокол о упознавању са вирусом, начелник Инфективне клинике Горан Стевановић је казао да није само СЗО, која је иначе кровна институција међународног здравства, понудила такав упитник.
Кисић-Тепавчевић рекла је да ово није први пут да наша земља у области зравства сарађује са најкомпетентнијим међународним организацијама.
Истакла је да Србија учествује у свим активностима и протоколима широког спектра активности.
„Пратимо све актуелне информације са свих аспеката када је у питању вирус“, указала је она.
„Сви који су добили решење о кућној изолацији у трајању од 28 дана, после истека тог периода, ако нису имали симптоме, па није ни било потребе за тестирањем, могу да се враћају свакодневним животним активностима, али би то, као и сви, требало да чине веома опрезно, због могућег ширења вируса“, каже Дарија Кисић Тепавчевић.
Она је тако одговорила на питање више редакција, али и грађана да се појасни каква је процедура за особе којима је истекла мера од 28 дана у карантину, пре свега мислећи на оне који су допутовали из иностранства.
“Свим грађанима који су добили решење о стављању под здравствени надзор, о кућној изолацији, у периоду од 28 дана, уколико током тог периода нису добили симптоме и знакове болести, па није ни било потребно тестирање, након тог периода истиче им време за самоизолацију и могу да се враћају нормалним животним активностима”, рекла је Кисић.
Она је, међутим, напоменула да, имајући у виду да постоји значајан ризик од локалне трансимисије вируса у популацији, буду врло обазриви приликом враћања у свакодневне активности, као и сви други.
“То је апел за све, али они који су били у кућној изолацији, природно су жељни дружења. Молим их да се максимало стрпе, јер се крај епидемије назире”, рекла је Кисић Тепавчевић.
„На Институту Торлак нема новоинфицираних од корона вируса и епидемиолошка ситуација је под контролом“, изјавила је Дарија Кисић Тепавчевић.
Она је, на питање како је дошло до заражавања запослених на Торлаку и да ли је и даље број заражених 12, како је раније саопштено или је тај број повећан, рекла да се на Торлаку врши интензиван надзор због специфичности посла за све запослене у тој установи.
"Није се повећао укупан број особа код којих је лабораторијски потврђено присуство ове инфекције. И као што смо рекли иницијална зараза то јест прва инфицирана особа тамо није здравствени радник, али ради у тој установи, тако да се заразила десила ван здравственог система. Није дошло до заражавања у лабораторији, међутим дошло је до даљег преношења међу запосленима".
Кисић Тепавчевић истиче да је епидемилошка ситуација стабилна и још једном поновила да није дошло до повећања броја новоинфицираних.
