Како објашњавају лекари ове установе, хематопоеза је стварање крвних ћелија. Матичне крвотворне ћелије налазе се у костној сржи и од ње настају здраве ћелије. Некада су се за ову процедуру узимале искључиво матичне ћелије из костне сржи, а сада се углавном узимају из крви. Ради се алогена трансплантација, од донора сродних или несродних, као и аутологна када се ћелије узимају од самог пацијента.
„Трансплантациона медицина представља ефикасну медицинску процедуру, која је постала стандардна метода у лечењу бројних хематолошких и нехематолошких малигнитета. Ова метода је у експанзији у последње две деценије, а у 2015. години у Европи је урађено 40.000 трансплантација костне сржи и све већи број је од несродних давалаца. Мењало се порекло матичних ћелија, некада је примарни извор била костна срж, а сада се оне добијају из крви.
Од 1977. године урадили смо 35 алогених, а аутологне радимо од краја 2004. године и урадили смо 90 трансплантација“, казала је управница Клинике за хематологију Клиничког центра Војводине професорка др Ивана Урошевић и напоменула да би без ове трансплантације пацијенти умрли.Заменица покрајинског секретара за здравство и донедавно управница Клинике за хематологију др Иванка Савић навела је да су прву трансплантацију урадили 1977. године.
Др Александар Савић, др Ивана Урошевић, др Иванка Савић Фото: Ф. Бакић
„Тада је болеснику са тешком апластичном анемојом успешно трансплантирана коштана срж од брата близанца. Они су обојица радили у штампарији и једном је костна срж престала да прави здраве ћелије, а други брат је био здрав. Они су тада били млади, имали су око 20 година, а и сада су добро и недавно је човек био на контроли“, испричала је др Иванка Савић.
Од краја 2004. године започета је још једна методе, а то је аферезна процедура прикупљања матичних ћелија из периферне крви, као и аутологна трансплантација матичних ћелија. У плану је да се због неопходности повећања броја трансплантационе процедуре, у Клиници за хематологију уведу и развију други видови овог облика лечења, а то је алогена трансплантација матичних ћелија хематопоезе од несродног даваоца и хаплоидентична трансплантација код оних болесника који немају други извор донора.
Др Урошевић је навела да годишње ураде највише пет трансплантација од сродних давалаца, а акутних леукемија је све више и имају између 40 и 50 нових пацијената годишње. Нису сви они за трансплантацију, али су ипак веће потребе од тренутних могућности клинике. Стога ће тражити да њихов центар почне да ради и трансплантације од несродних давалаца.
Начелник стерилног блока и трансплантационе јединице Клинике професор др Александар Савић казао је да тек око 25 одсто пацијената може да добије трансплантацију од сродника, а њих 75 одсто неће имати ту могућност, већ мора да добије трансплантацију од несродног донора
„У питању је озбиљна интервенција која може да доведе до компликација, јер пацијенти који имају малигне болести добијају и цитостатике. Део њих се потпуно опорави“, казао је др Савић и додао како у неким, ретким, ситуацијама, трансплантација може да се ради и два пута, ако се врати малигна болест.
Како је објаснио, пацијенти пре трансплантације, седам до девет дана, добијају цитостатике или имуносупресиве, а онда добијају продукт инфузијом или трансфузијом.
Бољи услови у Клиници
Заменица покрајинског секретара за здравство др Иванка Савић истакла је да је много учињено на побољшању услова рада, те да је обезбеђено замрзавање и чување матичних ћелијау Заводу за трансфузију, обезбеђени су контејнери са течним азотом за транспорт. Прошле године је промењена 30 година стараклиматизација, чиме је омогућено преживљавање и лчење пацијената у стерилном блоку. набављена су савремена средства за дозирање и апликацију цитостатика, а сада се набавља шест монитора з праћење виталних функција оболелих. Нагласила је и да се велики значај придаје едукацији, те да у овом сегменту постоји добра сарадња са КБЦ “Ребро” из Загреба.
Апарат за аферезни процес прикупља матичне ћелије и припрема раствор који се уноси на исти систем као инфузија или трансфузија.„Прође 12 до 20 дана до опоравка, а они су за то време у стерилном блоку, јер немају одбране и склони су инфекцијама“, казао је др Савић.
Др Иванка Савић је напоменула и да је Клиника прва и једина имала хепа филтере, који превенирају гљивичне инфекције, јер оне могу да угрозе живот.
Љ. Петровић
