После више од 30 година градње, од Батајнице до нишког ауто-пута код Бубањ Потока, моћи ће да се стигне ауто-путем у пуном профилу, то јест са укупно шест саобраћајних трака, у дужини од 47 километара.
На отварању обилазнице до Бубањ Потока очекује се присуство председника Србије Александра Вучића.
Иако је сада обилазница ауто-путем спојена са Коридором 10 код Бубањ Потока, најављено је да ће се ускоро градити и наставак, тзв. сектор Ц од Бубањ Потока и Винче, преко Дунава, до Pancceva, у дужини од 31 километар, како би се наставио саобраћајни прстен.
Предвиђена је градња комбинованог друмско-железничког моста преко Дунава, између десне обале насеља Винча и леве обале насеља Старчево, и наставак железничке пруге Бели Поток-Панчево у дужини од 29 километара.
На том потезу планирана је градња два тунела, Бубањ поток и Лештане, као и велики друмско-железнички мост код Винче.
Тзв. Сектор 6 београдске обилазнице, од тунела Стражевица до петље Бубањ Поток, укључујући и петљу, дуг је 9,6 километара.
До сада су возила од Стражевице до Бубањ Потока користила Кружни пут.
У оквиру Сектора 6, комплетно је урађена и десна и лева трака
ауто-пута, која укључује отворену деоницу трасе, тунел Бели Поток, петље Авала и Бубањ Поток, два моста у трупу ауто-пута: мост бр. 16 и мост бр. 17, два надвожњака у петљи Авала, осам мостова у петљи Бубањ Поток, као и четири надвожњака дуж сектора 6.
Радове су изводили кинеска комапнија Power China, азербејџански Азвирт и домаћи подизвођачи.
Они су градили другу траку обилазнице око Београда, од новог моста на Сави код Остружнице до Стражевице заједно са новим тунелом, и обе траке до Бубњ Потока - (секторе 4,5 и 6 у дужини од 20,4 км), а уговорена вредност радова заједно са анексима износи 325,1 милион евра.
Пројекат је финансиран 15 процената из буџета Србије, а преосталих 85 процената од кредита кинеске Ексим банке.
Обилазница ће смањити број возила на мосту Газела, који је један од наших најоптерећиних саобраћајница, преко којег дневно пређе између 200.000 и 250.000 људи, скоро 130.000 возила, више од 7.000 лаких камиона и више од 3.000 возила јавног превоза.
На траси обилазнице, у јуну 2022. године, отворен је Сектор Б5 обилазнице око Београда, од петље Орловача до Стражевице заједно са новим (левим) тунелом Стражевица.
Реч је о деоници дугој око четири километра, где је завршена лева трака ауто-пута са три моста и лева тунелска цев испод брда Стражевица дужине 720 метара.
Претходних година су изграђене деонице обилазнице од Батајнице до Добановаца и Остружнице, са новим мостом на Сави који је изграђен поред старог остружничког моста.
Седамдесетих година прошлог века започело се са плановима око изградње саобраћајног прстена око Београда којим би се тешки теретни саобраћај изместио из главног града.
Планови о изградњи обилазнице прављени су у време изградње некадашњег аутопута Братство и Јединство који је замишљен као главна путна саобраћајница тадашње СФРЈ.
Пројекат изградње саобраћајног прстена око Београда, који је израдио Институт за путеве, предвиђао је да се повежу Батајница, која се налази на новосадском аутопуту, Добановци на загребачком аутопуту, Остружница на Обреновачком и Бубањ Поток на нишком аутопуту.
Већ тада је план био да обилазница настави преко Лештана до Панчева.
Са градњом једне траке приоритетне деонице од Добановаца до Бубањ Потока започело се крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века уз помоћ кредита који је одобрило неколико европских банака.
Радови су због распада савезне државе, рата и санкција касније били обустављени, па поново настављени.
Неимари су крајем априла 1999. године завршили радове на деоници од Добановаца до Остружнице.
Непосредно пред отварење за саобраћај 29. априла 1999. године бомбардован је највећи објекат на траси - мост преко реке Саве код Остружнице.
Срушена је челична конструкција дужине 297 метара и оштећена конструкција преко два поља дужине 99 метара. Обнова моста трајала је од
29. јула 2002. до 23. децембра 2004. године.
Тада су настављени и радови од Остружнице према Орловачи, који су обухватали тунеле: Липак и Железник као и тунел Стражевица, велики број
мостова, надвожњака, подвожњака и две петље.
На траси од Ибарске магистрале до Стражевице најинтензивнији радови били су на изградњи три велика моста и то моста број 13 преко Кијевског потока дужине 555 метара, моста број 14 дужине 73 метра и моста број 15 преко Топчидерске долине у дужини од 661 метара, као и на траси између мостова у дужини од 3,1 километара.
Крајем 2008. године отворена је деоница од Остружнице до Орловаче, а у мају 2012. године завршен је и пуштен у саобраћај део обилазнице око Београда, од Батајнице до Добановаца и од Орловаче до новог тунела Стражевица, у укупној дужнини од 16 километара.
Председник Александар Вучић је у јануару 2016. године свечано обележио почетак радова на изградњи другог моста преко реке Саве код Остружнице који је део обилазнице Београда, мост близанац постојећем, који спаја петље Сурчин и Остружницу.
У априлу 2016. године у саобраћај је пуштена и друга трака ауто-пута на обилазници Београда од Добановаца до остружничког моста, а у новембру исте године са кинеском компанијом Power China потписан је и комерцијални уговор за наставак изградње обилазнице.
Грађевинци из кинеске компаније са подизвођачима, имали су задатак да изграде леву траку ове саобраћајнице, пробију другу цев тунела Стражевица, као и да после овог објекта трасирају ауто-пут у шест трака до Бубањ потока.
У Србији је од 2012. године изграђено више од 400 километара ауто-путева и брзих саобраћајница, а у овом тренутку гради се око 500 километара.
