"Када то кажем мислим на то да власницима ковид пропусница буде дозвољен улазак у, рецимо, неке веће тржне центре, позоришта, биоскопе, спортске догађаје, концерте", истакао је повереник гостујући на РТС-у.
Негативна дискриминација би, према његовим речима, била када би грађани били условљени да за долазак на посао, у школу, код лекара, морају да имају ковид пропусницу.
"Сама заштита личних података не би била проблематична јер је у сврху заштите здравља, јер је угрожено здравље становника и било би оправдано. Али би морало да се води рачуна како се складиште ти подаци, ко има приступ, али пошто су ти подаци већ негде садржани, у базама вакцинисаних, тестираних, њихово коришћење не би било проблематично", указао је Мариновић.
Он објашњава да је било случајева у другим државама да буде злоупотребе и да се електронским путем пропусница пренесе на неко друго лице.
Да би се то спречило, како каже, потребна је идентификација.
"Једна могућност је да буде фотографија корисника. Друга варијанта је да, ако је без фотографије, да се легитимишете неким другим идентификационим документом - лична карта, возачка дозвола, пасош, да бисте само показали да се пропусница односи на вас. Онај који врши контролу морао би да упореди податке са ковид пропуснице са личним документом", напомиње Мариновић.
Указује да у овом тренутку ковид редари немају ту могућност и да би то требало накнадно прописати ако би се увеле такве ковид пропуснице, без фотографије.
Провера идентитета се, додаје, већ ради при уласку у поједине институције, приватне фирме.
Према његовим речима, прекомерно би било ако би ковид редари уписивали податке из личних докумената или ако би се тај документ штампао, а само давање на увид не би било спорно.
Када је реч о томе која би се фотографија користила на ковид пропусници, не би било спорно уколико би та фотографија била саставни део базе података које се односе на ковид пропуснице, на пример где су подаци о лицима која су вакцинисана, тестирана.
Ипак, такве базе које постоје не садрже фотографију одређене особе.
"Фотографије из базе личних карата, путних исправа не би смеле бити коришћене јер би то било кршење закона о заштити података о личности јер су те фотографије узете за једну конкретну сврху и тада су лица дала сагласност за фотографисање за ту сврху. Коришћење тих фотографија за ковид пропуснице би било противно начелима закона и не би било законито", истиче Мариновић.
Говорећи о евентуалном увођењу обавезне вакцинације за поједине категорије становништва, Мариновић је рекао да би у тој ситуацији морало да се води рачуна да се људска права гарантована Уставом поштују или да се Устав прилагоди.
"Ако се не прилагоди, људска права регулисана Уставом морају да се поштују и та граница не треба да буде пређена. Све до те мере је законито, основано и није противуставно. Кад дискриминишете људе и ограничавате њихову слободну вољу, крше се основна људска права која штити Устав", сматра повереник.
Додаје да треба бити опрезан и сматра да ће наши државни органи донети меру која није противуставна, а која ће допринети циљу због ког се уводи.
