А заменица директора Института Батут Дарија Кисић Тепавчевић је појаснила је да пријава заразних болести није нешто што је почело са ковид 19, већ да је то законски регулисамно и да се ради деценијама уназад.
"Постоји један једини методолошки исправан начин за пријаву заразних болести и смртних исхода. То су све јавно доступни и транспарентни подаци и искључиво се ослањамо на њих", закључила је она.
Чланови кризног штаба су на тај начин одговорили на новинарско питање да прокоментарише то што се не подударају званични подаци и подаци до којих је, како је објављено, дошао недељник НИН ни у броју тестираних, ни у броју оболелих, уз наводе да је у јулу тестирано најмање 100.000 људи мање него што су званични подаци и да је скоро 4.000 било више заражених него што кажу званични подаци.
Гојковић је рекао да не зна каква је методологија недељника НИН и да се Кризни штаб искључиво ослањамо на податке Института Батут који има све "проверене информације, које долазе од болница, домова здравља, завода и института.
"Батут има апсолутну слику свега онога што се дешава на територији Србије. То су званични подаци које дају надлежне институције, које су предвиђене и законом и на којима мора да функционише здравствени систем. Све друге су спекулације", рекао је он.
