Крв се прикупља и обрађује на једном месту у Војводини

Војводина од почетка ове године има само један Завод за трансфузију крви, и то у Новом Саду, а осталих девет установа које су се у Покрајини бавиле овом делатношћу постају банке крви при болницама.
Testiranje i obrada krvi u četiri regionalna zavoda Foto. Dnevnik.rs/S. Šušnjević
Фото: Тестирање и обрада крви у четири регионална завода Фото. Дневник.рс/С. Шушњевић

Ове промене одређене су Законом о трансфузијској медицини, донетим у мају прошле године. Директорка Завода за трансфузију крви Војводине професорка др Радмила Јовановић каже да ће сада постојати два типа установа које ће се бавити трансфузијском медицином.

„Овлашћена трансфузијска установа је самостална и она се бави промоцијом, планирањем, прикупљањем и тестирањем, обрадом, чувањем и дистрибуцијом крви и компонената крви. То ће радити само Завод за трансфузију крви Војводине у Новом Саду, као и још четири установе у Србији. Остале установе постају болничке банке крви и део су стационарних здравствених установа, односно, баве се клиничком трансфузијом, чувањем и издавањем крви и компонената крви“, објашњава др Радмила Јовановић.

Поред новосадског Завода, у Србији ће овај посао радити још Институт за трансфузију крви Србије у Београду, као и заводи за трансфузију у Нишу, Крагујевцу и на Војномедицинској академији у Београду. Он ће једине моћи да се баве прикупљањем, тестирањем, обрадом, чувањем и дистрибуцијом крви и компонената крви, а све остале досадашње службе за трансфузију постаће болничке банке крви и бавиће се клиничком трансфузијом.

Према речима др Јовановић, Министарство здравља донело је акциони план за 2018. који предвиђа да се овај посао уради по фазама. Када је реч у Војводини, у првој фази, која је почела 1. јануара ове године, Завод у Новом Саду преузео је прикупљање крви с територије коју су до сада покривале службе трансфузије Врбаса, Вршца, Сенте и Кикинде. Од 1. јула преузмају и прикупљање крви с територије Сремске Митровице и Зрењанина, од 1. октобра и с територије Панчева и Сомбора, а од 1. јануара наредне године и с територије Севернобачког округа, односно са подручја Суботице.

„При оваквој оганизацији Министарсво здравља водило се бројем прикупљених јединица крви на одређеној територији. Зато је прво обухваћена територија оних служби које су прикупљале годишње до 3.500 јединица крви, затим оне где се прикупља од 3.500 до 6.000 јединица крви и на крају територије на којима се прикупља више од 6.000 једница крви“, објаснила је др Јовановић.

Фото: Др Радмила Јовановић  Фото. Дневник.рс/С. Шушњевић

Свака јдиница крви тестира се на ХИВ, хепатитис Б и Ц и сифилис, а ради се пет до шест контрола. Прикупљена крв тестира се одмах и све мора да се уради у року од шест сати, а у неким службама имали су дневно по три јединице крви, што је повећавало трошкове обраде.

„Овако ће се радити све на једном месту и поступак је аутоматизован те ће се примењивати исти рад и добијати исти квалитет. Биће обезбеђен већи квалитет трансфузијског лечења. Имаћемо исти принцип одабира давалаца, исти начин чувања и транспорта, исти начин тестирања и исту обраду. Све је у Војводни на 100 километара и све може да се уради у року“, напомиње др Јовановић.


Возило за прикупљање крви

У свету постоји наменска трансфузиолошка возила, у којима је све на једном месту. Ти специјализовани камиони коштају око 300.000 евра, а опремљени су свиме што је потребно за прикупљање крви на терену.


Цео постаупак биће још лакши када буде заживео информациони систем, који ће увезати све установе. То ће омогућити Заводу да зна ко има колико залиха и шта им је потребно. Др Јовановић објашњава да сада једном недељно банке крви при болницама Заводу достављају податке о томе колике су им залихе крви и недељне потребе, те им се једном седмично испоручују јединице крви, а у ванредним ситуаијама обезбеђују се додатне количине.

„Комуникацију имамо непрекидно, током 24 сата. Циљ је да постигне безбедност и квалитет: од избора, тестирања, припреме компонената, складиштења и дистрибуција. С друге стране, мање установе сада ће имати већи простор да се баве клиничком трансфузијом и лечењем. Трансфузиолози сада могу да буду део тима у лечењу и дају правилан одабир крви, да се развије сегмент терапијских процедура“, нагласила је др Јовановић.
 

Љ. Петровић

EUR/RSD 117.5180
Најновије вести