Министарство правде помно је слушало све и закључено је да није могуће дати коначни суд, јер је стручна јавност по том питању прилично подељена, истиче она.
Како је навела на округлом столу о увођењу доживотне казне, потребно је одговорити на питање да ли је постојеће стање адекватно и шта ће тачно значити за нашпенолошки систем замена постојеће казне затвора од 30-40 година за доживотни затвор, колико је компликовано увођење доживотног затвора са нормативног становишта.
Такође, ту је и питање који сви прописи треба да се промене и колико брзо је могуће извести све ове свеобухватне измене и колико дуго је потребно припремити правосудни систем и систем извршења кривичних санкција за увођење овакве казне.
Приликом увођења казне доживотног затвора, каже Кубуровић, нарочито се поставља питање права на условни отпуст, као примене једног општег института кривичног права, те да има најразличитијих предлога који се односе на условни отпуст, од тога да га код доживотног затвора нема, па до става да се после протека одређеног временског периода проведеног на издржавању казне затвора, аутоматски преиспитује испуњеност услова за отпуштање осуђеног.
Код наше најтеже казне затвора, истиче Кубуровић, уколико је неко осуђен на 40 година затвора, условни отпуст се може тражити након одслужених 26,5 година затвора, а код доживотног затвора углавном је стандард да се условни отпуст може тражити после одслужених 25 година затвора, па се са тог становишта поставља питање која је казна тежа, доживотни затвор или затвор од 40 година.
Свакако да је ово питање узбуркало стручну јавност, навело је на размишљања, разговоре, полемике и по природи ствари отворило и многа друга питања. Министарство је помно слушало и закључено је да није могуће дати коначни суд, јер је стручна јавност по овом питању прилично подељена, нагласила је Кубуровић.
Казнена политика судова за извршена тешка кривична дела је строга, сматра она и каже да се тешки злочини кажњавају најтежом казном из нашег Кривичног законика - а то је казна од 30 до 40 година затвора.
У нашој земљи је могуће да предлог за доношење неког законског прописа поднесе народни посланик.
Фондација Јурић сматрала је да казна затвора од 30 до 40 година није адекватна казна за најгоре злочинце. Сматрају да такве људе суд може осудити само на казну апсолутног лишења права на слободу, на доживотни живот иза решетака.
Према њеним речима, у својој намери да се демократским средствима изборе да њихово мишљење постане закон у Србији, искористили су своје право да прикупе потписе од грађана у сврху предлагања промене Кривичног законика и та њихова иницијатива, са више од 150.000 потписа, далеко је премашила потребан број од 30.000 грађана који подржавају предложену измену закона.
Можемо слободно да кажемо да фондација Јурић није покренула питање измене Кривичног законика, већ и једно, по својој природи референдумско питање које гласи: Да ли сте за увођење доживотног затвора у систем казни у Републици Србији, рекла је министарка.
За Министарство правде, како каже, то је веома комплексно питање, које задире у криминалну политику, етику, познавање упоредног права и свеопшту бригу и за теоријску исправност Кривичног законика.
Доживотни затвор није само затвор, доживотни затвор је и порука злочинцима да је једина адекватна казна за најтеже злочинце живот иза решетака. Доживотни затвор представља и јасну границу између општег максимума - 20 година и поруке најтеже казне, рекла је Кубуровић.
