То је изазвало револт јавности, а Музеј жртава геноцида затражио је да град предузме све као би сместа престало скрнављење спомен-гробља, једног од наших највећих стратишта у том рату.
- На запрепашћење јавности, масовне гробнице у Сремској Митровици користе се као један од простора за игру, разбибригу, забаву, санкање и друге активности непримерене масовном губилишту недужних цивила. Позивамо надлежне органе локалне самоуправе да хитно реагују и заштите ово губилиште од даљег скрнављења, али и апелујемо на несавесне и неодговорне појединце да без одлагања обуставе непримерене активности на простору Спомен-гробља - саопштио је Музеј жртава геноцида, на чијем је челу Дејан Ристић.
На овом простору поред старог Савског моста стрељано је, убијено и умрло у мукама, према званичним подацима, 7.950 мушкараца и жена од 1941. до 1944.
- Стрељали су жртве углавном ноћу пред светлима камиона, убијали их и маљем, а потом поливали живим кречом. Било је и живих закопаних. Они које су оставили живе копали су раке за сутрадан, па сутрадан били први на реду за убијање. И сад људи немају пијетета према тим жртвама - родитељи доводе децу да се санкају над костима! Те хумке, односно брегови су високи и по пет-шест, па и 10 метара, а како је код нас у Срему све равно, једино на тим хумкама се може санкати. Али не треба по костима. Да ли ти родитељи и деца помисле да можда газе и по костима својих предака који су тако свирепо убијени?! Где им је савест - каже за Курир Рада Корица, председник СУБНОР Сремска Митровица, чији су ујак и стриц у масовним гробницама.
ТРОЈЕ ДЕЦЕ МИ СЕ САНКА НА ГРОБЉУ
Жена која живи поред Спомен-гробља, а која није желела да јој наводимо име, истиче да има троје деце и да се стално санкају у Спомен-гробљу.
- Моја деца су се ту санкала и увек ће се санкати! И сама сам кад сам била дете. А где другде?! Где кад је све равно?! Уосталом, није ограђено бодљикавом жицом, није нигде написано да је забрањено санкање - каже мештанка, чија деца су у тренутку нашег позива била у кући, јер "снег се мало отопио, остао сами лед па не могу да се санкају на гробљу".
Знају, каже, да им се деца санкају по костима убијених.
- Али и цела Митровица је на костима. Ако сад због текстова нашој деци забране ту да се санкају, има петицију да покренемо! Сви ми одавде, а и шире! Деца треба да знају шта се ту догодило, свако мало старије дете то и зна. Али деца треба и да славе радост и смех, а не смрт. Уосталом, да ли су ти који нас критикују иједном дошли на помен, који је сваког 6. септембра?! Ево, ја сам ишла док сам била млађа - наводи ова жена те додаје да у масовним гробницама нема ниједног њеног претка:
- Осим баба и деда којима је неко стрељан или убијен, остали, млађи, немају тако страшан однос. Шта је било, било је, живот иде даље.
Корица наводи и да Спомен-гробље има обезбеђење, које плаћа Град.
- Зна се ко шта треба да ради и регулише, а то обезбеђење очигледно не ради свој посао - наводи Корица и додаје да је писао Заводу за заштиту споменика културе тражећи да реагује.
Љубиша Шулаја, директор Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица, у чијој надлежности је Спомен-гробље, каже за Курир да у овом случају завод нема основа да реагује.
- Завод издаје мере заштите за чување и одржавање споменичког комплекса. Санкањем се физички не девастира, не руши, нити ломи споменик, те нема ни основа да ми реагујемо. Текуће одржавање је у надлежности Града, сам комплекс има и обезбеђење, а постоји и комунална полиција - наводи Шулаја и додаје:
- Симболика комплекса, који је урадио чувени Богдан Богдановић, јесте победа живота нас смрћу. Идеја је да спомен-комплекс буде део града уклопљен у савремени живот с парковским уређењем, али пре свега као меморијални парк. Информативне табле говоре о природи и карактеру места, које је пре свега велико стратиште. Стилизоване хумке, испод којих су гробнице стрељаних, место су на ком увек треба имати у свести стравичност злочина који су се ту догодили. Парковски уређен простор треба да подсети да живот увек побеђује. И не би морало баш на месту масовних гробница да се санка, како би се показао пијетет према жртвама.
Градоначелница Сремске Митровице Светлана Миловановић није одговорила на питања Курира.
МЕМОРИЈАЛНИ КОМПЛЕКС СПОМЕН-ГРОБЉЕ
- 7.950 мушкараца и жена убијено
- 308 бораца народноослободилачке војске ту сахрањено
- 20 бугарских војника сахрањено
- 18 војника Црвене армије
- 4 народна хероја ту почивају - Јанко Чмелик, Станко Пауновић Вељко, Бошко Палковљевић Пинки и Слободан Бајић Паја
- 30. августа 1942. на том месту стрељан је чувени сликар Сава Шумановић
- уређен 1959. према пројекту архитекте Богдана Богдановића
- на 12 хектара површине
- заштићен као знаменито место од великог значаја
- свака хумка посвећена је једној групи стрељаних, а на њиховим врховима је бронзана форма разиграних пламенова
- хумке су груписане око правоугаоног централног дела, на ком су постављена три коцкаста камена обележја
- на улазу, десно од главне стазе, на узвишењу од земље доминира урна од коване бронзе
- приликом реконструкције 1979. спомен-парк допуњен је са још две хумке, а испред централног дела додат је лавиринт од ниског растиња, који наглашава улаз у светилишни део комплекса, где су заправо масовне гробнице
- на три камене плоче уклесан је текст Добрице Ћосића - изворно исписан латиницом, а након рестаурације 2012. ћирилицом, избачена је реч "комунисти", а исписана "родољуби"
