Уз температуре, јаки ветрови или осцилације у влажности ваздуха и вадушном притиску остављају негативне последице на наш организам, а симптоматика коју изазивају једним именом су сврстане у метеоропатске промене. Како је за „Дневник” објаснила лекарка опште медицине др Бојана Матијаш Зубер која ради у Дому здравља „Нови Сад”, метеоропатија није болест у класичном смислу, те не постоји посебна дијагноза којом би се описивале тегобе, али постоје одређени симптоми који се јављају услед промена времена и његових параметара.
- Најчешће видљиви симптоми су код пацијената који болују од хроничних болести и код старијих особа, те су нам они уједно и најризичнија група, међутим нису поштеђене ни труднице, као ни деца и особе које имају повећану телесну масу - рекла је Матијаш Зубер. - Нико није имун на те промене, па ни здраво становништво, ако можемо да меримо године у распону од 18 до педесетак. Евидентно је да се много чешће јављају и млађе, здраве популације које, и саме наводећи тегобе, закључују да су метеоропате, иако не постоји званична дијагноза. Али су приметили да се услед промене времена оне редовно појављују, те се некада могу носити са њима, а некада и не. Симптоми са којима се јављају су промене расположења, осећај малаксалости и умора, главобоље, раздражљивост и слично. Учесталије су и мигренесне главобоље.
По њеним речима, пацијенти који болују од хроничних обољења могу чак и дан или два пре промене времена да осете неке тегобе, или да дође до погоршања њихове основне болести. Код кардиоваскуларних пацијената, често долази до осцилације у крвном притиску и неких анксиозних тегоба.
- Људи који болују од астме или хроничне опструктивне болести плућа могу да осете проблеме са дисањем, односно да имају кратак и плитак дах или се суоче са гушењем - прича наша саговорница. - Пацијенти који имају обољење зглобова, било да је то услед дегенеративних болести зглобова или реуматског обољења, иматиће изражајније болове у зглобовима, мишићима и костима. Код особа које имају нижи крвни притисак могу да се јаве тегобе у виду малаксалости, вртоглавице и слабости, а нису поштеђени ни пацијенти који користе неку психијатријску терпију. Битно је истаћи да, без обзира која је категорија пацијената који болују од неке хроничне болести у питању, услед погоршања основног стања или услед било какве појаве нових тегоба, пожељно је да се пацијенти јаве свом изабраном лекару који ће им указати прву помоћ.
Најчешће се због метеоропатских проблема становништво јавља лекарима у пролеће, или у летњем периоду, када могу бити веће осцилације у ваздушном притиску. То је време које је можда најризичније за кардиоваскуларне пацијенте.
- Пацијенти који болују од хроничних болести требали би да се придржавају својих терапије и редовно да их користе - казала је Матијаш Зубер. - Пацијенти са нижим крвним притиском, као и здраве особе, могу да превенирају тегобе уносећи већу количину течности, да воде што здравији живот, конзумирају у великој мери воће и поврће и избегавају газирана пића и алкохол. Такође, битно је да сви имају довољно сна и одмора, уз мање стреса, ако је могуће. Физичка активност је такође врло битна, па бар 30 минута лагане шетње дневно може да помогне.
То је оно на шта ми можемо да утичемо, јер на време сигурно не можемо. Зато је битно придржавати се савета, како бисмо се што лакше носили са метеоропатским знацима током живота.
Ивана Бакмаз
