„То је једини начин да сви, и они који имају новца да плате, и они који немају, могу да се лече“, рекао је Лончар, истичући да би било и брже и лакше да се здравство приватизује.
Он је додао да је неопходно подићи здравство на виши ниво квалитета услуга, а као једну од могућих опција у будућности навео је допунско осигурање.
Министар здравља рекао је и да се концепт концентрације одређених интервенција у један или неколико центара није показао добро.
„Нећемо правити елитистичке центре, хоћемо да равномерно развијамо здравство у целој Србији. То је за пацијенте комфорније, а и јефтиније. Лакше им је да се лече у својој средини него да долазе у Београд, да се и они и родбина која их посећује додатно излажу трошку за пут“, поручио је министар.
„Најбољи специјалисти из Београда ићи ће у унутрашњост где год треба да помогну и обуче кадар, а купићемо и опрему“, рекао је Лончар.
На питање какву практичну корист могу да очекују пацијенти од најављеног преласка 168 домова здравља у Србији из надлежности локалне самоуправе на Републику, Лончар је подсетио да су сада у “истом дворишту” болница и дом здравља.
„Обе установе, како су им оснивачи различити, имају своје немедицинске раднике који у суштини раде исти посао, и могли би да га раде за обе установе. Тако би се смањио број немедицинског кадра и могли бисмо да запослимо више лекара и медицинског особља“, објашњава он.
Променом надлежности над домовима здравља решио би се бар делимично и недостатак кадра, додаје Лончар.
