Обележавање Божића почело је поноћним литургијама у црквама.
У Храму светог Саве одржана је архијерејска литургија коју је служио владика ремезијански Стефан у присуству великог броја верника.
Архијерејску литургију ујутру, од девет сати, служиће у Храму светог Саве патријарх Порфирије.
На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима и објављује се долазак Божића и божићног славља.
У храмовима се чита посланица архијера СПЦ.
Најрадоснији хришћански празник 7. јануара, поред Српске православне цркве, прослављају Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти, који поштују јулијански календар.
Божић, заједно са Васкрсом, представља један од највећих хришћанских празника и празнује се као успомена на дан рођења Господа Исуса Христа, Сина Божијег.
“А кад се наврши вријеме, посла Бог Сина својега јединороднога” да спасе род људски, пише у јеванђељу. И кад се испуни девет месеци од благовести, коју јави архангел Гаврил Марији у Назарету, говорећи: „Радуј се, благодатна... ево зачећеш и родићеш сина, и надени му име Исус".
Христос је, према јеванђељу, рођен тачно у поноћ, када се најсјајнија звезда зауставила изнад пећине код Витлејема.
У исто време, над земљом израелском појави се велика сјајна звезда која беше необична стога што се није кретала од истока ка западу већ се кретала према југу, а не беше на висини као све звезде већ у висини птичјег лета, пише у јеванђељу.
Богоридица Марија је, у пећини у Витлејему, повила у сламу малог Исуса и поклонила му се као Богу.
У Храму Светог Саве одржана јутарња Божићна литургија
У Храму Светог Саве у Београду одржана је јутарња Божићна литургија коју је служио патријарх српски Порфирије, а литургији је присуствовао велики број верника.
То је била прва јутарња Божићна литургија коју је служио патријарх Порфирије од када је изабран за поглавара Српске православне цркве (СПЦ).
Због епидемиолошке ситуације, ни ове године није одржана традиционална манифестација Божићно сеоце испред Храма Светог Саве, као ни ломљење велике божићне чеснице.
Божићној литургији присуствовали су и председник Народне скупштине Ивица Дачић, београдски надбискуп Станислав Хочевар, заменик градоначелника Горан Весић.
Православни верници данас славе Божић, најрадоснији хришћански празник који означава рођење Исуса Христа, и поздрављају се традиционалним поздравом: "Мир Божији, Христос се роди. Ваистину се роди!".
Божић је празник рађања новог живота, празник деце и детињства, празник родитељства - очинства и материнства.
Поред Српске православне цркве, Божић данас прослављају Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти, који поштују јулијански календар.
“Звезду су 40 дана пратила тројица мудраца, Гашпар, Балтазар и Мелхиор. Стигавши у Јерусалим, у витлејемској пећини, над којом се зауставила звезда, поклонили су се детету као цару над царевима и даривали га златом, а потом тамјаном као Бога и смирном као првосвештеника и учитеља".
Цар Ирод је, у страху за свој престо, наредио да се у Витлејему побију сва мушка деца до две године, надајући се да ће међу њима бити и новородени Исус.
Тада је убијено, према јеванђељу, 14.000 деце, али је света породица пребегла у Мисир у Египту, где је живела до Иродове смрти.
У порти Саборне цркве Христовог Рођења налази се пећина-параклис где се чувају мошти 14.000 „витлејемских младенаца које крвожедни цар Ирод поби не би ли међу њима убио и Богомладенца Христа”.
Иначе, датум обележавања Божића се први пут помиње као празник 336. у једном римском календару. До 16. века сви хришћани су Божић славили истог дана, након 1582. и прихватања Грегоријанског календара од стране Ватикана, појављују се разлике.
Првих векова и православне и протестантске земље су се држале старог календара, што се касније поступно мењало.
Божић је празник рађања новог живота, празник деце и детињства, празник родитељства - очинства и материнства.
Код Срба тај празник је украшен најлепшим верским обичајима и обредима, који имају један основни смисао и циљ: умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина.
Божић је увек мрсни дан, којем је претходио четрдесетодневни божићни пост, који представља прочишћење духа и тела.
На свечаној божићној трпези, најважнија је чесница, погача у коју се ставља златни или сребрни новчић, а она се за ручком ломи искључиво рукама.
Ко у свом парчету пронађе новчић, према веровању, имаће среће у наредној години.
Обичај је да се на трпези нађе и божићна печеница. Укућани положајника, првог госта на Божић, дарују поклонима.
СПЦ и верници, Божић славе три дана. Други дан Божића је Сабор Пресвете Богородице, у знак захвалности што је родила Спаситеља, док се трећег дана слави Свети Стефан.
У Србији је Божић од јула 2001. и једнодневни државни празник.
