Лекови који делују на централни нервни систем (ЦНС) утичу на мождане функције и побољшавају одређена медицинска стања као што су епилепсија, деменција, паркинсонизам, психоза или депресија.
- Ова стања имају велике последице по породиљу и развој детета уколико се не лече, зато је избор одговарајућег лека врло важан уз праћење појаве могућих нежељених дејстава. Овој групи лекова припадају и анестетици, лекови против јаких болова, мигрене, несанице, вртоглавице, лекови који се користе у болестима зависности и многи други. Лекар прописује овакав лек мајци која доји на основу процене ризика и користи по мајку и дојено дете и уз разматрање да ли и које лекове је дојиља претходно користила и какав је том терапијом одговор постигнут – објашњава магистра фармације Биљана Главоњић из Фармацеутске коморе Србије.
Подаци Светске здравствене организације (СЗО) указују на то да свака пета жена у Србији пати од постпорођајне депресије. Некада се маме устручавају да потраже помоћ управо из страха да ће због примене терапије морати да престану са дојењем.
- Међутим, ниједан од антидепресива нема апсолутну контраиндикацију за примену у току дојења, али је потребно праћење због могуће појаве поспаности, сниженог тонуса, слабијег прихватања подоја и напредовања у телесној маси бебе. Код дојиља се, у терапији епилепсије, често примењује више антиепилептика истовремено и тада је потребан опрез због ризика од нежељених ефеката. Током дојења треба пратити клиничко стање дојеног детета, а дојење треба прекинути уколико се уочи неодговарајући раст и развој детета. Увек када је могуће подој треба обавити непосредно пре примене лека – истиче Главоњић.
Што се тиче локалних анестетика, објашњава Главоњић, они се минимално или нимало не излучују у млеко. Дакле, анестетици који се користе код стоматолога, дерматолога или за неке мање интервенције се сматрају потпуно безбедним за примену у периоду дојења.
С друге стране, примена опиоидних аналгетика захтева посебан опрез.
- Опиоидни аналгетици су они лекови против болова који делују преко ЦНС-а и иако се неки од њих излучују у ниском степену, њихова примена је оправдана само за контролу јаких болова. Опиоиди могу да изазову код беба поспаност, апнеу, успорен рад срца и друге нежељене ефекте, али постоји лек избора при нижим дозама. Мигрена је једна од најчешћих форми главобоље, а већина лекова који се користе у третману и профилакси мигрене компатибилна је са дојењем, иако припадају различитим фармакотерапијским групама – каже Главоњић.
Уколико мајка пије лек из групе бензодиазепина због несанице или узнемирености важна напомена, наставља Главоњић, је да не би требало да спава у истом кревету са дететом због могућег гушења детета. Поред тога, родитељима се саветује да обрате пажњу на промену у понашању дојеног детета, појаву поспаности и отежаног храњења, нарочито код новорођенчади.
Врло је важно да се мајке, које имају потребу за оваквом врстом лекова, охрабре и посаветују са лекаром или фармацеутом и да их ниједна болест и терапија не спречи да доје своје дете.
Љубица Петровић
