Серијал ће обухватити шест филмова, а прва два ће бити емитована почетком наредне године и посвећена су страдалим цивилима и 118 полицајаца настрадалих на КиМ 1998. године, наводи се у саопштењу Министарства.
Министар унутрашњих послова Александар Вулин, најављујући серијал, истакао је да Министарство има обавезу да сачува истину о времену албанске оружане побуне и НАТО агресије на нашу земљу.
"Зато обрађујемо овај важан део, од 1998. године када је полиција практично водила борбу са шиптарским терористима, па све до 2001. када имамо последњи део оружане побуне на простору Прешева и Бујановца", рекао је Вулин.
Како је нагласио, Србији су деценијама забрањивали да памти, да се подсећа и да пише своју историју.
"Деценијама су најлошији међу нама одлучивали да је боље да не говоримо истину, да том истином не би увредили оне који су нам убијали децу. Министарство унутрашњих послова, баш као и некада Министарство одбране, неће дозволити да се тако нешто икада више понови и уради", рекао је министар.
Вулин је рекао да је серијал организован, систематичан, документован и на истини и доказима заснован начин да се исприча српска прича и наша историја.
"Ако ми не будемо писали своју историју, писаће нам је други. Када год други пишу нашу историју, ми смо агресори, убице, за нашу децу нема правде", рекао је министар Вулин и додао да је Министарство унутрашњих послова поносно на сарадњу са РТС.
Из те сарадње ће се реализовати бар шест филмова, наводи се у саопштењу и додаје да ће филмови обрадити све што се дешавало на простору КиМ, све што је претходило НАТО агресији и што је било оружана побуна од 1998. до 2001. године.
"Свака прича ће бити испричана, свака ће бити документована, ниједно наше име неће бити заборављено. Министарство унутрашњих послова има обавезу да штити безбедност, сигурност, имовину и част сваког грађанина Србије, али има и обавезу да сачува сећање", нагласио је Вулин.
Како је истакао, зато што смо заборавили Јасеновац, доживели смо Олују и "зато што нисмо причали о балистима, дочекали смо УЧК".
"Будемо ли и то прећутали дочекаћемо поново неко зло. То више не сме да се понови. Српски народ ће писати своју историју, зато што нема чега да се стиди у њој, зато што је наша борба била велика, зато што наша борба није завршена", казао је министар.
Крволоци који су на слободи, како је рекао, можда су далеко од наше правде, али писањем сопствене историје "Србија им неће дозволити да се осећају као да су успели да се извуку и на овај начин сачуваће имена жртава, али и убица".
"Нећу допустити да се већ сада, не тако давно од рата и оружане шиптарске побуне, прича како су сви били само жртве рата, како су све то трагичне људске судбине. Нису трагичне људске судбине. Трагичне људске судбине су наша побијена деца, а они који су их убијали су злочинци и ми нећемо престати да тражимо правду", рекао је Вулин и изразио наду да ће ове генерације бити у стању да то преточе у дело.
"Још од Првог светског рата нисмо пописали имена наших побијених, ни у Првом, ни у Другом. Немамо права да то не урадимо и сада, немамо право да се не обратимо свету са нашом истином. Знам да велики и моћни неће желети да чују нашу истину, али хоћу барем да им отежам да је сакрију и да о нама лажу", поручио је Вулин.
Ауторка и редитељка филмова Слађана Зарић прецизирала је да први филм покрива догађаје који су се десили у периоду од марта и априла, када су кренули оружани сукоби између терористичке УЧК и првенствено, снага полиције, па до краја септембра 1998. када се завршило оно што се у многим уџбеницима назива "велика летња офанзива".
Други филм који ће бити приказан почетком следеће године је Рачак, навела је Зарић и додала да ће гледаоци РТС по први пут моћи да се упознају са оним што се тамо дешавало, по хронологији дешавања из сата у сата.
"Прича о једној полицијској акцији која је бриљантно изведена, а која је на крају представљена као једно страшно страдање цивила. Први пут ће у овом пројекту, РТС и МУП-а, причати они који су тог 15. јануара 1999. били у Рачку", прецизирала је Зарић.
Истакла је да је документарне филмове "Ратне приче са Кошара" и "Ратне приче са Паштрика" радила јер је сматрала да треба пружити захвалност људима и дечацима који су тада бранили отаџбину.
Зарић је рекла да јој је мотив за серијал "Досије Косово" била жеља да жртве и њихова страдања кроз те филмове буду део колективног сећања српског народа и указала да су они који 1998. године нису живели на КиМ, врло мало упознати са оним што се тамо дешавало.
"Када сам почела да истражујем, заједно са својим тимом, оно што се дешавало 1998. године, била сам изненађена и шокирана. То су биле свакодневне отмице у периоду од маја до прве половине јула. Људи су отимани из кућа, на путу, нико тада није био сигуран. УЧК терористи отимали су грађане и одводили их у логоре. Ми смо то тада звали импровизовани затвори, ја сам прихватила терминологију Хашког трибунала, а то је да су то логори УЧК“, рекла је Зарић.
Све драматизације, како је истакла, рађене су на основу аутентичних сведочења жртава и њихових фамилија, као и на основу сведочење Албанаца која су дата Хашком трибуналу приликом процеса који су вођени против Рамуша Харадинаја и Фатмира Љимаља.
Зарић је навела да ће у филмовима по први пут бити приказана ексклузивна сведочења која су тада дата нашим службама безбедности.
Како је истакла, само у Ораховцу отето је око 100 људи, од којих је 41 тело нађено у масовним гробницама, а из села Ретимље убијено је 15 чланова породице Костић.
Драгица Божанић из Оптеруше, којој су те 1998. године на КиМ отети и убијени шеснаестогодишњи син, супруг и други чланови породице, као и мештани Ретимља, Ораховца, Зочишта, посведочила је о страшној трагедији коју је преживела.
Навела је да су албански терористи најпре искључили струју, а потом отворили ватру на село Оптеруша која је трајала целу ноћ.
Према њеним речима, покупили су све Србе из села и тракторима одвезли у село Пећане где су раздвојили мушкарце и жене, наоружани терористи УЧК су их испитивали, да би потом жене пребацили у Зочиште, где су их сместили у манастир.
Након што је на манастир бачена бомба, како је рекла, премештени су у село Семетиште, где су монахе и жене испитивали, а једног монаха су одвели, држали целу ноћ, након чега је враћен испребијан.
Жене и монаси су ослобођени посредством Међународног црвеног крста, а сви мушкарци из Ретимља, Ораховца, Оптеруше су убијени и њихова тела су 2005. нађена у две масовне гробнице у Малишеву и Волујку.
У оквиру представљања и најаве серијала "Досије Косово", приказане су драматизоване сцене које приказују УЧК логор Јабланица, који се налазио у селу у Метохији, у оперативној зони којом је тада командовао Рамуш Харадинај, стоји у саопштењу.
