На послу и болесни и малтретирани

Прошле године Агенцији за мирно решавање радних спорова радници су поднели 173 захтева за решавање индивидуалних спорова, а највећи број захтева односио се на злостављање на раду.

У истраживању Института за психологију, рађеном у 44 општине, више од четвртине запослених у Србији изјавило је да су злостављани на раду. Злостављач је најчешће шеф, али се већина није жалила, страхујући од отказа.

Данас запослени због страха од отказа ћуте и трпе. Но, не само да су зарад очувања радног места спремни да издрже злостављање, већ је све присутнија “болест радног места” односно да радници и болесни раде због страха од губитка посла. Према подацима Института за јавно здравље “ Др Милан Јовановић Батут”, из новог истраживања здравља становништва Србије, смањено је одсуствовање с посла због здравствених проблема.

У 2006. години с посла се одсуствовало просечних 51,6 дана, а сада тек 34,5 дана, при чему је реч о хроничним болестима и повредама, где су боловања дуга. Реч је о боловањима које плаћа Републички фонд за здравствено осигурање, а не газда. Највише одсуствују запослени с високим и вишим образовањем. Подаци показују да је 2013. сваки седми становник, или 14,6 одсто становништва, одсуствовао с посла из здравствених разлога.

Стручњаци указују на то да проблем болесних радника који долазе на посао из страха од губитка посла постаје актуелнији појавом несигурности на радном месту. Једноставно, истичу, страх од губитка посла јачи је од болести и посебно је изражен код радника који раде код приватника. Радници запослени код приватника знају да не смеју , чак ни болесни, одсуствовати са посла јер им то може донети отказ.

Но, у исто време, стручњаци истичу да болесни радници нису способни квалитетно да раде, односно да они који имају здравствене проблеме имају смањену продуктивност, па се самим тим поставља питање да ли би газди било боље да им плати да одболују него да их тера да под температуром или боловима раде.

Поред страха од губитка посла, болесне раднике на одлазак на радно место тера и смањена плата. Наиме, док су на боловању, они уместо плате примају накнаду зараде. Она месечно износи 65 одсто редовне плате, а 100 одсто само уколико је реч о професионалној болести, повреди на раду или добровољном давању органа и ткива.

Накнаду зараде за првих месец дана плаћа газда, а од 31. дана надаље матична филијала Републичког фонда за здравствено осигурање из обавезног здравствног осигурања.

Љ. Малешевић

 

EUR/RSD 117.4966
Најновије вести