“Нама је у последњих 10 година страдало 25.000 мотоциклиста. Дакле, причамо о целом једном граду кога више нема. У последњем викенду који је за нама, погинуло је пет мотоциклиста, пет младих живота... То су све момци 18-25 година, када се говори о саобраћајним незгодама у којим учествују мотоциклисти”, прецизирао је Јевтић за Тањуг.
Кључни фактори ризика, пре свега, објашњава, најчешће су конфликтне групације- возачи путничких аутомобила и возачи мотоцикала, те каже да се више од 60 одсто незгода деси између те две групације и напомиње да најчешћи пропусти који се дешавају код возача путничких возила су - недавање показивача правца, затим, коришћење мобилног телефона, а посебно истиче да возачи не обраћају пажњу на ретровизоре.
“Не обрате довољно пажње на мотоциклисту. Рецимо, при брзини од 50 километара на сат, у секунди прелазите око 14 метара. Тако, мотоциклиста ће, врло често, пре него што очекујете, доћи ближе вама и зато је врло важно, посебно у зони раскрснице, добро погледати да ли се у зони налази неки мотоциклиста. Обратите пажњу на ретровизоре, немојте да вам је тешко. Такође, мотоцикл се и чује, када га чујете, возачи аутомобила, немојте имати нагле промене брзине и правца пре него што сте се уверили где је мотоциклиста”, саветује Јевтић.
С друге стране, што се самих возача мотоцикала тиче, Јевтић, поред недовољне обучености, као врло чест њихов пропуст истиче- брзину, посебно код возача спортских мотоцикала и сматра да је врло тешко очекивати да ће неко ко има 24 године и вози мотоцикл од 1.000 кубика- возити 50 на сат.
“Знате како, људи су млади, адреналин ради, сви остали хормони и покушавају да се докажу преко тог мотоцикла. Дакле, лакше са гасом, а посебну пажњу обратите у зони раскрснице, када прилазите мотоциклом, гас доле и то је јако важно. Такође, користите одговарајућу заштитну опрему, трудите се да она буде високо уочљива”, рекао је Јетић, показујући своју кацигу јако упадљиве и рефлектујуће зелене боје.
Јевтић истиче да сада постоје мотоцикли који су веома брзи у градским условима вожње и да је прошле године постигнут рекорд од 400 километара на час, те сматра да се и због перформанси модерних мотоцикала мора радити на додатној едукацији у обуци.
“У Србији је то прва ствар. Не може се вршити обука за мотоцикле у ауто школама. Дакле, морамо имати мото школе и то је оно ка чему треба тежити. Ево 2017. је, а и даље причамо о самообуци. Скоро 99 одсто наших возача је самообучено и ту лежи највећи проблем. Не може после пар неких једноставних елемената у извођењу маневара мотоциклом да се каже да је неко оспособљен за вожњу мотоцикла”, напомиње Јевтић.
Каже и да његова Асоцијација за безбедност мотоциклиста ради и тренинге безбедне вожње, који су се, као допунска обука, показали као врло корисни.
Јевтић је посебно напоменуо веома учестало и небезбедно понашање мотоциклиста у градским гужвама- провлачење мотоциклом између колона и истакао да је то забрањено законом.
“Провлачење мотоциклом забрањено је законом. Ту стављамо тачку. Мотоциклисти, немојте се провлачити и немојте се провлачити када се колона креће. То је забрањено, немојте то радити, ризик да страдате веома је велики”, наглашава Јевтић.
Каже да, на пример, у Француској постоје обуке где се учи на који начин да се "провуче између колона", да то буде безбедно и да се то искључиво ради када колона стоји, и при брзинама до 15 км/х.
Такође, Јевтић сматра да родитељи не треба да попусте упорности детета, ако жели скутер, мопед, без адекватне обуке и заштитне опреме.
“Купи, купи, ви купите, па не посветите довољну пажњу одговарајућој заштитној опреми, не узмете је и кључна ствар, нисте дете довољно обучили и едуковали за тај вид вожње. Исто је, као да сте детету дали напуњено оружје и очекујете да ће све бити у реду. Неће све бити у реду”, напомиње Јевтић.
Навео је и да је ризик да се страда у вожњи спортског мотоцикла 10 до 15 пута већи у односу на неки комерцијални мотоцикл или скутер, а да је највећи ризик да се страда на мотоциклу у првих 12 месеци вожње и да за сваку наредну сезону, како каже статистика, опада за неких седам одсто.
