У препознатљивима по нечему што није само учење, а свеснима своје мисије да не буду само независни него и одговорни, проф. др Милошевић види светионике у годинама које долазе.
– Имати 10,00 није само просек, то је савршенство. Зато честитам свима који су успели да буду најбољи међу најбољима. Увек се у односу на такве поставља етичко питање да ли ћемо учинити довољно за оне који су кроз систем образовања већ увелико учинили за себе и за Србију. Верујем да хоћемо – закључио је Милошевић.
Титулу најбољег студента, а уједно студента генерације у области медицинских наука, понела је Маша Рапајић, која је шестогодишње интегрисане академске студије медицине завршила са просечном оценом 10. Према речима проф. др Снежане Бркић, деканке Медицинског факултета, Маша је од друге године била активни учесник, а после и председник научне секције, а оно што је одваја од осталих јесте то што је успела да са својим колегама организује СОС центар, као драгоцену помоћ епидемиолошкој служби од почетка ширења ковида 19.
– Организовали су се буквално за 24 сата, потпуно волонтерски, склањајући на страну све своје обавезе. Докторка Рапајић показала је апсолутно све што један будући лекар треба да покаже, и то на врхунском нивоу. Надам се да ће у склопу политике запошљавања коју води наша Влада ускоро положити државни испит и запослити се тамо где жели. Свако ко је буде добио за сарадника биће пресрећан, као што смо и ми били јер смо је имали за студента – каже проф. др Снежана Бркић, додајући за њу да је веома скромна и марљива девојка, која ће наредне школске године дочекати бруцоше и охрабрити их својим светлим примером, доказујући да ништа није немогуће.
Новосађанка Маша Рапајић (1995), која је Гимназију „Јован Јовановић Змај” завршила као носилац Вукове дипломе и ђак генерације, уписала је докторске студије, а следећи кораци су јој полагање државног испита и конкурс за специјализацију.
– Изузетна ми је част што сам добила ову награду јер она представља круну мог досадашњег школовања. Кључ успеха су првенствено труд и рад, а онда добра организација, да бисмо, поред каријере, имали приватан живот и хобије. Осим што прижељкујем усавршавање у иностранству, планирам да останем у Србији и да радим – напомиње она.
У област хуманистичких наука, за најбољег студента изабрана је Јелена Весић (1997), која је диплому стекла на Филозофском факултету. Била је стипендиста општине Рума, где је рођена, те Министарства просвете и Фонда за младе таленте Републике Србије „Доситеја”. Деканка Филозофског факултета Ивана Живанчевић Секеруш објаснила је јуче колико им је драгоцен сваки академац, јер друштво напредује само ако има много образованог света који ће останком у земљи допринети да она постане добро место за раст младих породица.
– Потрудили смо се да свим студентима понудимо инспиративну средину у којој ће моћи да радознало расту и истражују, пре свега много страних језика и упознавање са различитим културама, што је неопходно како би самерили какви смо и видели да јесмо део света. Сама нумеричка оцена није једини показатељ колико је успешан неки студент. Зато смо отворили могућност за стицање додатних бодова путем разних других активности, попут друштвенокорисног рада, које формирају комплетног човека – каже проф. др Ивана Живанчевић Секеруш.
У категорији природно-математичких наука, студент генерације је Љубица Брено (1997), која је основне академске студије похађала на ПМФ-у. Рођена је у Немачкој, али је основну школу и гимназију завршила у Невесињу, као двоструки носилац Вукове дипломе. Током школовања била је стипендиста Фонда „Милан Јелић” и носилац изузетних награда УНС.
За лауреата у области техничко-технолошких наука изабрана је Сара Јоксимовић (1997) из Сомбора, а најбољим академцем Технолошког факултета проглашена је 2017, 2018. и 2019, док је у поменутом периоду добила и годишњу награду за студенте од општине Кула.
У категорији друштвених наука, врхунско признање уручено је Суботичанину Бојану Рашковићу (1997). Факултет спорта и физичког васпитања завршио је 2020. као најбољи студент од његовог оснивања до данас. Осим што се може похвалити завидним академским постигнућима, Бојан је и вишеструки државни првак у пливању, а неки резултати су и даље важећи пливачки рекорди Републике Србије.
Студент генерације у домену уметности је Катарина Неготиновић (1997), рођена у Сремској Митровици. Виолину учи да свира од своје осме године, откад је побрала више од 40 признања, од чега друго место на међународном такмичењу „Talents for Europe” у Словачкој, где јој је припала и специјална награда за извођење композиције 20. века.
Признања за врхунске резултате на европским и светским такмичењима у школској 2019/2020. добили су јуче студенти Академије уметности: Андријана Пантић (флаута), Ива Димитријевић (харфа), Валерија Вуксановић (хорна), Андреј Балаж (виолина) и Илија Станковић (тромбон).
Награда „Александар Саша Поповић”, установљена 1999. у знак сећања на једног од најбољих студената и асистената ПМФ-а који је као резервиста Војске Југославије погинуо у НАТО бомбардовању, припала је најбољем студенту у области информатике Михаилу Илићу (1996) из Суботице.
С. Милачић
