Вероватно је томе допринело нешто хладније време што њима не одговара а ових недеља није постојала кућа где се бубе нису настаниле.
На борбу против комараца сваке године смо навикнути, али на ове инсекте у оволиком броју нисмо. Смрдљиви Мартини ако их узнемирите остављају непријатан мирис који се и сапуном тешко скида.
Има их у две боје: браон и зелених, а мана им је да када су окренуте на леђа веома тешко се враћају у нормалан положај и не могу да полете, тада се могу лагано узети и вратити у природу.
Њихов садашњи нестанак се може приписати борби за место где ће моћи да презиме јер улазе на топлија места, а било их је око прагова, прозора, мрежица и врата, а улазиле су у завесе, гарнишне, раширен веш на сајли...
Када се Сунце ипак појави, по негде, се још могу приметити млади изданци Срдљивих Мартина, који обожавају мрежице на прозорима као своје станиште.
Иначе, Смрдљиви Мартини су своје помало смешно име добили пошто у домове обично улазе у време око Светог Мартина (12. октобра), у касну јесен када напољу постаје хладно.
Као што знамо обе врсте буба нису опасне по здравље, зато их стручњаци Завода за биоциде и медицинску екологију, нису третирали, а није вредело прскати их инсектицидима.
Треба пустити да зима учини своје...
М. К.
