НИЈЕ ЕПИДЕМИЈА, ВЕЋ ТРИДЕМИЈА Од ове болести оболевају и одрасли ВИШЕ СЕ НЕ ЗНА КО ЈЕ ПРЕНОСИ

У медијима се говори да је у нашој земљи у току тридемија, међутим др Славица Марис, начелница Јединице за заразне болести у Градском заводу за јавно здравље у Београду објашњава за Телеграф да је ово више од тридемије, јер је више болести у оптицају, а она издваја 4 као најдоминантније.
1
Фото: Pixabay, ilustracija

Др Марис, упоређујући прву и другу недељу јануара, каже да се у последњој седмици бележи повећање обољења сличних грипу, а да је са друге стране пад акутних респираторних вируса. Наводи да су бројке стабилне, и да се не дешава ништа што није уобичајено за ово доба године.

- По питању актуелне епидемиолошке ситуације у вези акутних респираторних инфекција и сумње на грип у Београду, током претходне недеље, у периоду од 8. до 14. јануара укупно је регистровано 13.871 оболела особа са акутном респираторном инфекцијом, и 531 са обољењем сличним грипу. Код обољења сличних грипу је уочено повећање у односу на прву недељу јануара за 10,2 одсто, а код акутних респираторних инфекција бележи се смањење за 9.7 одсто. Све ове инфекције, односно у обољења слична грипу, која су повећана за 10,2 одсто, могу се сврстати инфекције које су узроковане другим вирусима који тренутно владају код нас, а који су присутни у Београду. То су респираторни синицијални вирус (РСВ), аденовирус, риновирус, вирус параинфлуенце, метапнеумо вирус и вируси прехладе, а то је корона вирус тип 1 - објашњава за Телеграф др Марис.

Према њеним речима, током претходне недеље, било је доста потврђених случајева оболевања од обољења која су слична грипу.

- Током претходне недеље на територији Београда у 8 узорака је потврђено присуство грипа и то у  5 брисева вируса типа АХ1, у 2 брисева вируса грипа А нетипизирани, у једном брису субтип АХ3. И даље на територији Београда немамо изолован грип тип Б, али у Србији га имамо. Када говоримо о инфекцији изазваној САРС-ЦоВ-2 вирусом, односно короном, у претходној недељи, у односу на прву недељу јануара, уочено је значајно смањење броја новорегистрованих случајева оболевања од короне за 51,6 процената - наводи др Марис.

Додаје да је више разлога утицало на смањење броја оболелих - распуст који још траје, затим то што је пуно грађана отпутовало ван земље, а и нема толико дружења у колективима.

Сваког дана нови оболели од великог кашља

- Закључно са прошлом недељом, укупно је на територији Београда, од јуна месеца прошле године до 14. јануара ове године, регистровано 556 случајева оболевања од великог кашља. 68,7 одсто је  комплетно вакцинисано, невакцинисаних је било 7 одсто, непотпуно вакцинисаних нешто мање од 6, а непознати статус је имало 18 одсто. Ако говоримо о узрасној групи која је највише заступљена међу оболелима од великог кашља, то су тинејџери узраста од 10 до 19 година и они чине 70 одсто свих оболелих. Ови најмлађи, од 0 до 4 године, чине 10 одсто оболелих, узраст од 5 до 9 година 6 одсто, а старији од 20 година 14 одсто.

Да ли је грип надвладао коронавирус?

На питање да ли је грип надвладао коронавирус ове сезоне или нам се само тако чини др Марис каже да се не може тако рећи. Напомиње да, да бисмо рекли да је епидемија грипа у Београду, треба да буде преко 1000 оболелих од обољења сличних грипу на недељном нивоу, а сада је упола мање.

- Оно што нам одскаче од свега тога, то је пертусис, односно велики кашаљ, који годинама уназад нисмо имали у оволиком броју, нарочито не у епидемијској форми као што сада региструјемо. И, сада је све помешано. Имамо респираторне вирусе, не само ковид, већ и грип, и респираторни синицијални вирус, који се јако често изолује и који се углавном везује за оболевање деце узраста до две године, али се он среће и код старијих. Током прошле недеље изоловали смо овај вирус и код старијих од 65 година, и код деце тинејџера. Значи, он је распрострањен. Само је питање колико често се тестирамо на све ове остале вирусе.  Најчешће се тестирамо на грип због доступности тих тестова. Највише података имамо за грип и тачно можемо да кажемо који је тај број новодијагностикованих у току те недеље - објашњава др Славица Марис.

Грип се разликује

Све инфекције су сличне, па је јако тешко на основу првих симптома болести одредити о ком вирусу је реч. Према речима др Марис, једино се грип разликује.

- Он почиње нагло и једноставно нас обори са ногу. Остали симптоми су исти, углавном и за велики кашаљ. Код њега су  први симптоми у том првом катарлном стадијуму јако слични прехлади - кијање, цурење из носа, бол у грлу, благи кашаљ, може се јавити повишена температура. На основу тих симптома не можемо рећи да ли је велики кашаљ или је неки други вирус, али можемо рећи ако кашаљ траје дуже од две недеље, и ако имамо нападе кашља који се погоршавају нарочито ноћу, и који могу бити праћени зацењивањем. То је знак да се, без обзира на то што немамо лабораторијску дијагностику, морамо обратити лекару и укључити антибиотике, јер се велики кашаљ, ако бактеријска инфекција лечи антибиотицима - подсећа др Марис.

Каже да још није касно за вакцинацију против вируса грипа, и подсећа да након вакцинације мора проћи минимум две недеље да би се створила заштита, те да је у том периоду неопходно чувати се од респираторних инфекција.

- Када говоримо о пертусису, компонента за велики кашаљ је у програму обавезне вакцинације. Она је у склопу  петовалентне вакцине. Вакцинацијом се обухваћена деца узраста од два месеца. Вакцина иде у три дозе са размаком од минимум четири недеље. Прва ревакцинација иде након годину дана од комплетне вакцинације, односно у другој години живота. А друга ревакцинација је код деце пред полазак у школу. Они који нису вакцинисани треба да започну са вакцинацијом, а они који су започели само да наставе.

- Да напоменем да вакцина за пертусис нема доживотно већ ограничено дејство, штити од 5 до 10 година. Зато имамо и највећи проценат оболеле деце и тинејџера, јер су њу деца у највећем проценату примила управо у другој години живота. Тек од прошле године је уведена друга ревакцинација против компоненте пертусиса пред полазак у школу - рекла је др Марис.

Телеграф

EUR/RSD 117.1153
Најновије вести