Он је рођен у Нишу, и до 2007. године је био успешан привредник, који је радио у здравственој индустрији. Са својих 46 година одлучио се, како сам каже, на сулуд потез и са целом својом породицом се преселио у Норвешку. Са Драганом је отишло још једанаест других породица из Ниша који су данас, како тврди, сви једнако успешни, а што се задовољства тиче, релативно је ко је колико задовољан.
"Има оних који су отишли по новац, то су класични гастарбајтери, али мој смисао јесте да човек живи и да проживи, не само да заради. Мој мотив је био да у Норвешкој, као и у Србији, проживим живот али да имам и довољно да трошим“, прича Драган за Мондо и каже да његов рецепт за срећу гласи: Зарађуј норвешке паре, али троши их у Шпанији, Грчкој или Србији. Најслађе је у Србији.
Драган данас живи у Ослу где је одшколовао децу и вредно радио у здравству као медицински техничар задужен за кућну негу јер "Норвежани живе као корњаче по 200 година“.
У наредних неколико година планира да вози камион по Норвешкој и да за коју годину стекне заслужену пензију коју може да троши где год жели, али своје кости, како каже, не планира да остави у овој земљи.
"Мој пут и моја одлука је да се вратим у своју земљу. У Србију долазим неколико пута годишње, али рачунам да радим још коју годину и вратим се за стално. Нисам планирао да кости остављам горе у оној хладноћи где не могу ни да иструле“, прича Драган кроз шалу и истиче да је Норвешка од маја до септембра налепша земља на свету, али да би остатак године радо проводио широм његове Србије.
"Најгоре је сивило и климатски услови који крену да узимају свој данак после одређеног броја година. Снега буде по седам месеци, али најстрашније је сивило. Прошле године након Божића 45 дана није било сунца. Нисам веровао када ми је човек који је избегао из Босне у периоду рата рекао: ’Ми смо ту од ’92 и веруј ми на реч када кажем да свака година носи по један негативан поен по здравље. Норвежани имају пола центиметра дебљу кожу него ми“, сећа се Драган речи човека на које се само насмејао, али се и сам касније уверио да му норвешка клима не прија и да је „наш генетски код такав да нисмо рођени за живот у тој земљи“.
Стан 1.500 евра, струја 600
Када су у питању трошкови кирије, Драган каже да месечни најам стана од 80 квадрата, не може да се нађе испод 1.500 евра, као и да је мала разлика између центра и рубних делова Осла, евентуално је 200 евра разлика у цени.
"Цене становања су сваког секунда све вишем, а струја је скочила 10 пута. Моја ћерка је плаћала струју 130-140 евра месечно, а сада јој је дошао рачун од 600 евра за месец дана.
То су ненормалне цене.
Код нас је тржиште струје отворено, свако ко има право да прави струју, има право и да је продаје. Преко 30 фирми се баве испоруком електричне енергије, а присутне су и бројне маркетиншке преваре како би привукли што већи број корисника“, прича Драган.
Како саговорник објашњава, у Ослу постоје зграде које су под патронатом одређених фирми из ранијег периода где су друштвени станови који не могу бити ни у чијем власништву, односно у њима не можете да купите стан, већ имате само право коришћења и те зграде имају централно грејање.
Ипак, Драган је пронашао свој пут, обезбедио своју породицу, али када су у питању трошкови живота, Драган каже да се последњих година доста тога променило.
"Плата је остала на нивоу од пре десет година, док су с друге стране, цене знатно скочиле. Средњи сталеж махом има плату између 3.000 и 4.000 евра и за човека који са таквим условима живи сам, нисам сигуран да живи норвешку бајку. Цене су паклено скочиле због украјинске кризе. Храна је поскупела више од 100 одсто. Када се вратим из Србије и одем у продавницу у којој иначе купујем увек се изненадим. Све је знатно скупље, а добар пример је дизел гориво које је 2007. када сам дошао коштало 9 круна, сада је дизел 22,23 круне. Бели хлеб који ми Срби највише волимо, код њих тзв. социјални хлеб на данашњи дан кошта 105 динара, али хлеб без адитива се креће од 350 до 500 динара. Јунетина не може да се купи испод 25 евра за килограм, а о воћу и поврћу ни да не говорим. Килограм јабука нема испод 400 динара, упаковани краставац испод 280-300 динара по комаду, а килограм парадајза је између 270 и 400 динара у зависности од класе“, прича Драган.
"У Норвешкој се рециклира све од игле до локомотиве. Не постоји ниједан производ који се не рециклира, део иде у индустрију, а део који потпада под производе запаљиве за сагоревање, служи за рад четири котларница Осла“, објашњава Драган и додаје да се друге зграде греју искључиво на струју која је јако скупа.
Међутим, према његовим речима, највећи проблем у Ослу су аутоматске наплатне рампе по граду којих је било и раније, али пре две године су оне обновљене.
"Схватили су да је то машинерија за отимање новца, поготово сада са електричним аутомобилима који у Норвешкој чине 54 одсто возног парка. Да ли ће то даље заживети или ће схватити да је превара, време ће показати. У домаћинству смо у почетку имали два електрична аутомобила, те нисмо плаћали велико осигурање нити високе путарине према граду, али сада је један пролаз 2,5 евра за дизел, а за електрични аутомобил 1,5 или 1,7 евра. Највећи проблем је што је у Норвешкој ситуација таква да у случају да се деси неко невреме или мећава, остајете ту где јесте, заробљени у аутомобилу. Рампе само падају и стојите заробљени у месту. То је јако непријатно, а уколико имате електрични аутомобил нема грејања“, прича Драган.
С друге стране, додаје, држава је за време короне јако бринула о економији и давала огромне субвенције привредницима како би остали у послу, од обичних продаваца до великих фирми и привредника.
"Норвежани вероватно због те срећне нафте коју су открили ’71. године имају огромну количину новца у државној каси. Пре пар година процене су биле такве да у случају да све стане, односно нико не пипне ништа осим кашике, новца има за наредних 150 година, а сада је статистика таква да у наведеном случају има новца за наредних 80 година“, наводи Драган и напомиње да, с обзиром да је радио у Србији у здравству, може да каже да су наши стручњаци тамо изузетно цењени, као и да сви афирмисани.
Када је реч о здравственом систему, Драган каже да је норвешки систем солидан али спор, уз добре бенефите.
"Норвежани могу да се похвале савршеном дијагностиком, али у финишу могу рећи да смо ми за њих стручњаци. Код изабраног лекара је преглед 20-25 евра, у то је урачуната лабораторија, а све остало субвенционира држава доктору који ради прегледе. Стоматолог је паклено скуп, па и они сами беже из Норвешке. Пријатељима кажем да им се више исплати да купе карту и оду у Србију код зубара, проводе се три дана, а после 24 сата када могу да једу оду на роштиљ, још им остану паре у џепу", завршава Нишлија.
(Мондо.рс)
