Међутим, управо је последња изјава која се тиче буџета за превоз изазвала сумњу у истинитост тврдњи, те је Савез за Србију затражио да се повуку акта и започне нов процес уз јавну расправу, и најавио петиције у селима. Да прича можда нема крај опомиње и прошлогодишњи случај у којем је само два дана пре почетка наставе затворена суботичка школа „Милош Црњански”.
Малих школа са по неколико ученика у Војводини је највише у селима Фрушке горе, северног и јужног Баната и северне Бачке. Примера ради, осмолетке „Моша Пијаде” у Бачком Новом Селу, „2. октобар” у Николинцима и „Лукреција Анкуцић” у Самошу завршило је ове године само шест осмака, а „Вук Караџић” у Криваји њих седморо. „Нестор Жучни” из Лалића и „Киш Ференц” из Свилојева ишколовали су по девет малих матураната, док је из липарског „Николе Тесле” изашло њих десеторо.
Организовање наставе у таквим одељењима и до сада је било тешко, али су локалне власти и Министарство просвете избегавали да потенцирају затварање школа као крајње непопуларну меру.
У поступку оптимизације и рационализације, науштрб постојећих 368 основних школа, којих ће убудуће бити четири мање, порастао је број издвојених одељења са 252 на 267. Правни статус променило је 25 матичних школа, те су се нашле на листи издвојених одељења, где је ослобођено десет места будући да није било уписаних ђака, нити би их по подацима надлежних служби било у наредним годинама.
С друге стране, Опово, где је постојала једна редовна школа са три издвојена одељења, добиће две осмолетке и једно придружену јединицу, док ће Сента уместо једне школе и седам одељења добити четири самосталне и три издвојене образовне установе. Због велике заинтересованости, биће отворена два одељења за образовање одраслих у Сомбору и по једно у Новом Саду и Апатину.
С. Милачић
