У Војводини, образовање наставника хемије почиње 1946, у оквиру Више педагошке школе. Од 1954. ова наука своје место налази најпре на Пољопривредном, а потом на Технолошком, Медицинском и најзад на Филозофском факултету, где је 1961. основана и Катедра за хемију како би задовољила нарастајућу потребу за наставним кадром у мрежи војвођанских основних и средњих школа, која је почела нагло да се шири, те су неретко ангажовани предавачи из Београда.
Кључни тренутак, од којег се и рачуна јубилеј, било је оснивање Завода за хемију 18. септембра 1962, одлуком Сената Универзитета, како би се обједињењем хемијских дисциплина са свих факултета рационалније користили запослени, опрема и простор. Као један од пет департмана у оквиру ПМФ-а, Департман за хемију постаје 2003, а своје име и поље рада проширује на биохемију и заштиту животне средине школске 2010/2011, те данас обухвата седам катедри.
Током шест деценија, одбрањени су 2.751 дипломски рад и 41 специјалистички 978 мастера, те 171 магистарски и 228 докторских теза, напоменула је директорка Департмана Јасмина Агбаба. Тренутно запошљавају око 130 наставника-истраживача, док кроз њихове учионице и лабораторије годишње прође преко 500 академаца, рекла је помоћница директорке Татјана Ђаковић Секулић.
– Трудимо се да привучемо што више будућих студената, залазећи у школе и учествујући у свим манифестацијама које популаришу науку, што видимо да даје резултате – додаје саговорница, признајући да факултетима генерално не иде у прилог чињеница да се генерације младих све више осипају, те да је изазов пробудити им интересовање, због чега стално развијају наставне планове и програме, идући у корак са светским трендовима.
Како је рекла, препознати су у свету и међу колегама као високопрофесионална институција са озбиљним научним резултатима.
– Врло лако остварујемо сарадњу и са другим универзитетима. Тренутно имамо 12 међународних пројеката, од којих су три вредности око милион и петсто хиљада евра. Кроз њих добијамо капиталну опрему, која је иначе изузетно скупа, а користи се не само у истраживању него и у образовању, и то на три нивоа студија: основном, мастер и докторском. Такође смо врло поносни на сарадњу са привредом – истакла је проф. Татјана Ђаковић Секулић.
Бенефит домаћих и међународних пројеката у којима учествују огледа се у размени и усавршавању кадрова, подизању конкурентности и запошљавању мноштва младих истраживача, којима је то прилика за израду докторске дисертације, а самим тим и допринос научној заједници.
Професори ПМФ-а су према параметрима научних компетенција највише рангирани на УНС-у, а томе понајвише доприносе управо хемичари, истакла је деканка ПМФ-а Милица Павков Хрвојевић. Са овог департмана долазе најцитиранији научници, а број радова нормираних по бројности истраживача је највиши у оквиру тог факултета и превазилази републички просек.
С. Милачић
