Од 2015. опада број српских држављана који траже азил у ЕУ

БЕОГРАД: Број држављана Србије који неоснованo траже азил у земљама ЕУ опада од 2015. године, закључак је истраживања које је спровела немачка међународна рганизација ГИЗ, у оквиру програма „Миграције за развој" Ово велико истраживање спроведено у априлу и мају 2019. године у 44 јединице локалне самоуправе у Србији, на релевантном узорку од 800 повратника да фактори који су утицали на нерегуларну миграцију, попут лоше услове живота и отежано социјално укључивање, знатно побољшани од 2011. године.
azil, pixabay
Фото: pixabay.com

У периоду од 2015. до 2018. године у Србију вратило се око 30.000 наших грађана, наводи се у резултатима истраживања, од којих је половина непријављена. 

Од укупног броја, 49 одсто њих је депортовано, а 51 одсто је враћено у Србију добровољно, наведено је у саопштењу ГИЗ-а. 

Као главни разлог одласка наводи се потрага та послом и бољим живнотим условима (46 одсто), а најниже се на тој лествици као разлог котира пратња члановима породице. 

Главни истраживач и аутор методологије Слободан Цвејић истакао је да је то што су бројне земље скратиле време трајања процедуре за азил и смањење износа финансијске помоћи који се исплаћује тражиоцима азила, утицали да опадну мотиви, попут вишег стандарда, лакшег проналажења посла и новчана помоћ у периоду чекања решења захтева за азил, за одлазак из Србије у страну земљу.

Пројектни менаџер ГИЗ ПМЕ Синиша Ђурић истакао је да је један од значајних приоритета немачко-српске развојне сарадње да се нашим грађанима који се враћају из Немачке и других земаља Западне Европе пруже прилике за нови почетак и пуну интеграцију, пре свега када је реч о могућностима за запошљавање, али и другим областима као што су: даље образовање, становање, социјална подршка и каријерно вођење. 

„Недостатак правих и поузданих података о броју, потребама и условима живота повратника је дугогодишњи проблем који смо желели овим истраживањем да бар делом решимо. Резултати које смо добили омогући ће да се будуће мере подршке још боље и прецизније планирају“, нагласио је Синиша Ђурић. 

Један од повратника, Ненад Станковић који је након четири године боравка у Немачкој, поделио је своја искуства на представљању истраживања,о томе зашто је одлучио да се добровољно врати у Србију са својом породицом и да сви заједно започну нови живот. 

„Најтеже је било у почетку деци која су требала да се уклопе у образовани систем Немачке и стекну нове пријатеље, а по повратку у Србију пролазе кроз исте проблеме. На сву срећу, кроз програм Царитас-а тај процес нам је олакшан. Деца су уз подршку педагошког асистента враћена у систем образовања. Двоје деце нам редовно похађа основну школу, а троје деце је уписано у школу за образовање одраслих, истакао је Станковић. 

Како је навео ГИЗ, резултати овог истраживања могу значајно да допринесу тексту нацрта нове “Стратегије за реинтеграцију повратника”, као и изради будућих акционих планова. 

Бројни пројекти које спроводи ГИЗ озбиљно се баве проблемима повратника и раде на томе да се тим људима помогне како би сами видели своју перспективу у Србији. 

EUR/RSD 117.4849
Најновије вести