Учесници трибине подсетили су да су током прошле године убијене 34 жене, и да у 27 случајева није било раније пријаве насиља и истакли да је највећи проблем управо недовољно пријављвање насиља.
Као највеће проблеме за пријављивање насиља у породици навели су финансије и то што жртва нема храбрости да учини први корак ка решавању тог случаја.
"Највећи проблем је што жене немају довољно храбрости да пријаве насилника, из многобројних разлога, а први су економски, према коме сматрају да морају да остану ту где јесу. То је погрешан контекст", изјавила је градска секретарка за социјалну заштиту и чланица Савета за родну равноправност града Београда, Наташа Станисављевић.
Додала је да је циљ да у Србији више не буде ниједне убијене жене.
"Важно је да знамо шта свако од нас може да учини по питању насиља над женама, које никако није приватна ствар коју треба заташкивати, већ озбиљна друштвена тема, која креће самим позивом", рекла је Станисављевић.
Како каже, Закон о борби против насиља који је донет пре три године је омогућио и анонимно пријављивање, које није употребљено у довољној мери у пракси.
"За претходне две године донето је 28 000 хитних мера, свакодневно се ради на слуцајевима насиља и још једном позивам да пријавите насиље, јер ћете имати подршку", рекла је Станисављевић.
Координаторка Сигурне куће у Београду, Весна Станојевић рекла је да саветовалиште годишње прима 3.000 позива, да су направљени помаци, али да је још увек велики проблем што жртве опраштају насиље и што се поново враћају насилнику.
"Оне добијају комплименте након што претрпе насиље, па одређен број њих не види да су жртве насиља. Након што претрпе насиље, оне чак и из Сигурне куће обнављају контакте са насилницима", рекла је Станојевић.
Она је додала да никако не треба да критикујемо оне жене које не пријављују насиље, јер су оне најчесће у страху.
"Постоји много жена које немају подршку своје породице, када су приморане да остану у браку, и то морамо да променимо, да отворимо свест", рекла је Станојевић.
Тамара Абазовић, специјални педагог Градског центра за социјални рад у одељењу Раковица, истакла је да је такође битно да се обрати пажња на почетак самог насиља, које многе жртве не препознају.
"Контрола телефона, љубомора, стално испитивање, вређање су само неки од почетних облика насиља које жене трпе од насилника", рекла је Абазовић и додала да је то ствар слабости насилника, и да у највећем броју случајева није повезан са самом жртвом.
Абазовић је посебно истакла да треба пријавити насиље, чак када постоји и мало доказа за то, али и указала на лажне пријаве насиља.
"Врло је важно да знамо да лажна пријава насиља представља насиље над жртвом која се пријављује. Ово је јако битан сегмент праћења случајева насиља", рекла је Абазовић.
Закључак данашње трибине је да је најважније да се жртве одлуче за корак пријављивања насиља и да је неопходно да као друштво разумемо да питање насиља над женама представља озбиљну друштвену тематику, којом читава заједница треба да се бави.
