Теслина једина преостала лабораторија на Лонг Ајленду данас завршава прикупљање од донатора последњих, неопходних 25.000 долара, како би се то историјски важно место претворило у Глобални научни центар и Музеј.
Човек који је задужио свет рођен је 10. јула 1856. године у Смиљану, у Лици, а умро је на Божић 1943. године на Менхетну у Хотелу Њујоркер у којем је живео последњих 10 година, а где ће 14. јануара Теслина научна фондација из Филаделфије, у сарадњи са Генералним конзулатом Србије у Њујорку организовати традиционалну 10. међународну конференцију, посвећену лику и делу нашег великог научника.
Тесла је у САД живео шест деценија, а њему у част у Филаделфији, се од 2012. године 10. јул обележава као градски празник. Тај важан датум обележава се од пре две године и у Онтарију, канадској провиницији која има 15 милиона становника, а не само на Нијагариним водопадима и у Хамилтону. Захваљујући Теслиним клубовима лик и дело Тесле чува се и на афричком континенту, посебно у Уганди.
Каријеру је почео 1878. године у Марибору, али је те године, због очеве смрти, да би му испунио жељу, уписао факултет. Након студија у Прагу почео је да ради у Будимпешти у Централном телефонском уреду, а потом у Паризу у Едисоновом континенталном друштву. Две године касније стигао је до самог Едисона, тада најзначајније личности на пољу технике у Америци.
Први патент поднео је 1884. године, а после одласка из Едисонове компаније и оснивања "Tesla electric Light & Manufacturing". Заслужан је за 700 патената од којих је више од 300 заштићено у 27 земаља на пет континената, а међу онима које никада није покушао да заштити је и примена високофреквентних струја у медицинске сврхе. Требало му је више од четири деценије да постане редовни члан САНУ, након што је први пут одбијен 1892.
Након Теслине смрти Тадашњи градоначелник Њујорка Фјорело ла Гвардија, по ком је назван један њујоршки аеродром, прочитао је говор који је написао Луј Адамич, словеначки писац и преводилац. "Овде, у Њујорку, прошле среде у својој хотелској соби преминуо је један човек. Звао се Никола Тесла. Умро је сиромашан, али је био један од најуспешнијих људи који су икад живели. Његова достигнућа су огромна, а како време пролази постаће све већа“, чуло се од Ла Гвардије пред опело на радију. Додао је да је Тесла могао да постане најбогатији човек у Америци, али да то једноставно није желео.
"Желео је успех, који је наменио другима. Волео је људе, био је научник - геније, песник науке. Новац га није занимао и све што је учинио, учинио је у складу са своjим природним даром, који му је у родној земљи подарила мајка”, рекао је један од најбољих градоначелника у историји САД.
Пријатељи Николе Тесле били су писац Марк Твен и француска глумица Сара Бернар. О њему је снимљено више филмова, а у "Престижу" Теслин лик тумачи Дејвид Боуви. Последњи у низу са Итаном Хоуком у главној улози премијерно је приказан на 165. годишњицу његовог рођења.
Тесла је и осам деценија након смрти оставио неизбрисив траг у Хотелу Њујоркер. Бројни туристи из целог света и даље траже да буду смештени у соби 3327 у којој је живео. У копији хотелске документације коју је Танјуг добио, изражено је уверење да је Тесла на врхунцу највероватније био познатији и од Хенрија Форда и Томаса Алве Едисона и Гуљелма Марконија. На улазу у собе 3328 и 3327, а које су некада биле целина, налазе се плочице на којима је назначено да је у њима од 1933. до 1943. живео велики проналазач Никола Тесла. У Њујоркеру оцењују да је био једна од најнеобичнијих особа која је икада боравила у хотелу.
У ходнику на 33 спрату који води ка Теслином делу Њујоркера са посебним погледом на Менхетн, налазе се фотографије Тесле, његових изума, Теслиног торња .... "Њујоркер је место где је Тесла живео најдуже , ако се изузме дом у родном Смиљану", наводи се у хотелској документацији у којој кажу да желе да верују да је Тесла хотел изабрао зато што је био један од најмодернијих тог времена.
Саграђен је 1930, у "арт деко" стилу, с 43 спрата, и 2.500 соба, сопственом електроцентралом, која је могла да произведе струју за 30.000 људи. Имао је клизалиште и радио станицу, а у њему су одседали и Фидел Кастро и Френклин Рузвелт и Мухамед Али, Роберт Кенеди... У документацији је наведено да је имао и белу голубицу коју је волео веома много као и да је сваки дан шетао до Брyант Парка, на путу до Библиотеке на Петој авенији, како би могао да храни "своје" голубове.
Такође, пише и да су одмах након његове смрти надлежне службе однеле све Теслине папире и ствари, да су их класификовали под "Топ сикрет" и да је садржај остао мистерија и данас.
