Поново се показало да ученици генерално мало читају и да није довољно да се с одређеним појмом сретну само једном, већ је потребно да га активно користе у говору. Тако је ове године права главоломка била реч „крепак”, аналогна глаголу „окрепити се” који значи повратити снагу, а за коју су чули када су обрађивали песму „Свети Сава”. Судећи према коментарима, било је мало тачних одговора и у примеру намерне зависне реченице, као и у последња три задатка, што је постало такорећи традиционално. Неће лако бити ни овлашћеним наставницима који ће их прегледати, а који већ стрепе да би могло бити спорно и питање у којем се тражи да се подвуку све речи које се пишу великим словом јер је прва већ написана исправно.
Како каже Милан Грујин, који је за директора ОШ „Бранко Радичевић” именован у априлу, за време ванредног стања, много им је користило искуство с пробног теста. Од 57 ђака који ове године завршавају осми разред, сви су се појавили на испиту.
– Било је збуњујуће у старту, међутим, сад смо се уходали, па овог пута нико није погрешио у попуњавању омотнице – додаје Грујин. – Ово јесте важан тренутак у школовању и треба му приступити одговорно, али није пресудан у животу. Кључ је у томе да деца покажу право знање, али и да буду опуштена. Након попуњавања листе жеља, која следи после коначних резултата, 29. и 30. јуна, имаћу прилику да видим којим школама нагињу. Као некадашњи разредни старешина знам да су гимназије, медицинска и економска школа увек биле најинтересантније, а чини ми се да и ИТ смер у Електротехничкој школи има доста симпатизера, што су практично струке које су најплаћеније.
Ученику Петру Раичевићу, зачудо, био је лакши тест из математике него из српског језика, где је више задатака прескочио јер их није знао.
– Мислим да ћу извући бар седам-осам бодова, колико ми је довољно за Пољопривредну школу, да ли за ветеринарског техничара или за неки други смер – додаје.
Иако није задовољна како је урадила задатке из српског, Јелена Варга била је јуче опуштена јер је већ осигурала себи место у Школи за дизајн „Богдан Шупут”, на смеру ликовни техничар.
– Мени је било сасвим ОК, а иначе ми лоше иде математика – признаје Јелена. – Урадила сам углавном задатке на заокруживање, не толико на „еци-пеци-пец”, већ логичким размишљањем. Раније ми се дешавало да непажљиво прочитам питање па погрешим, иако знам одговор. Зато сам их сада попуњавала прво графитном оловком, кренувши од лакших.
И Лука Клисара изашао је насмејан. Како каже, мада је првог дана био мало уплашен, урадио је све, али се ипак нашао у групи оних који нису знали шта значи „крепак”.
– Из математике сам решио 14 задатака, од чега ми је била најтежа геометрија, јер ми не лежи та област. Проблем је што то нисмо могли да увежбамо у школи са наставницима. Иначе, желео бих да се упишем у Саобраћајну школу, на смер возач моторних возила – додаје.
Хектору Лимановићу нису се, срећом, оствариле слутње, а савладао је и трему, послушавши родитељске савете.
– Рекли су ми: „Опусти се, немој превише да ствараш себи тензију. Оно што знаш уради, оно што не знаш прескочи, па се опет врати. Углавном, немој да журиш”. Тако је и било: из српског сам решио свих 20 задатака, од чега можда два-три неће бити тачна, а из математике исто толико. Током припреме, кад сам највише вежбао управо математику, углавном сам се консултовао са другарима, решавајући задатке из збирке и пратећи наставу на ТВ-у. Одлучио сам се за Медицинску школу, смер физиотерапеут, јер ми највише иду биологија и хемија, а и деда ми је био војни лекар – каже мали матурант несвакидашњег имена.
С. Милачић
