Реч је о првој изложи у региону, а овакве музејске поставке, које приказују не само затворске експонате из прошлих времена, већ и сведоче о неким од најтежих историјских периода, ретке су и у Европи, кажу у Музеју.
Музејска поставка урађена је на основу документације коју Управа Завода користи за писање монографије о Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици, а која би требало следеће године да буде објављена.
"Идеја је да се прикаже митровачка казниона као саставни део историјског вихора, који је прошао кроз Сремску Митровицу, историјског гиганта од самог оснивања казнионе 1895. године, са свим својјим специфичностима", каже директор Управе за извршење кривичних санкција Дејан Царевић.
Поред историјских догађаја у вези са судством, пресудама и казнама, изложба указује и на периоде у којима је митровачка казниона коришћена као нека врста логора и стратиште српског народа у време аустроугарске владавине, као и у време Другог светског рата, када су Заводом руководили НДХ и немачки Гестапо.
"Иницијатива је била и мој циљ да покажемо да ми Срби нисмо само геноцидан народ како нас садашња историја покушава представити претежно у овим европским земљама, него да смо ми Срби кроз два светска рата превасходно страдали народ. Када смо формирали грађу за поставку фрапантна су била моја сазнања о том страдању Срба. Све оно што слушамо ван граница наше земље да смо ми геноцидан народ, све то ме је подстакло да прикажем једну истину, базирану на историјским чињеницама, а то је да ми Срби јесмо ратовали, али пре свега на нашој територији", рекао је на отварању Музеја управник КПЗ Сремска Митровица Александар Алимпић.
Изложба има четири целине. У првом делу се налази поставка посвећена страдању Срба у периоду од 1901. до 1918. године, када је затвором управљала Аустроугарска. У то време, аустроугарска власт доводила је заробљенике и цивиле, жене, децу, рањене борце из Босне, Мачве и Срема и депортовали их даље у логоре по Аустроугарској.
Други део поставке односи се на извршење смртних казни у Краљевини Југославији, имајући у виду да се у њеним северозападним деловима, данашња Хрватска, Словенија, Босна и Херцеговина, Војводина, примењивало аустријско право по коме су смртне казне извршаване вешањем.
"Трећи и најпотреснији део поставке је онај који сведочи о страдању Срба у лето 1942. године кад је овим затвором управљала такозвана НДХ, која је имала најсуровије методе убијања недужних српских цивила, попут бацања у живи креч", казао је Небојша Драгановић, заменик управника Завода.
Објаснио је да је четврти део посвећен познатим политичким затвореницима, Жарку Зрењанину, Оскару Давичу, Моши Пијаде и другима.
У Музеју наглашавају да је намера Казнено поправног завода у Сремској Митровици да ова јединствена изложбена поставка постане део туристичке понуде града. Изложбена поставка је урађена на српском и енглеском језику. За посетиоце је отворена од данас, а наредна два месеца уз пратњу кустоса моћи ће бесплатно да је погледају сваког дана од 9 до 14 сати. Првенствено је, кажу у Музеју намењена ученицима, пре свега средње школе.
