Техничким протоколом је предвиђено да годишње 10 пацијената из Србије могу бити стављени на листу чекања на редован програм и још четири пацијента којима је неопходна хитна трансплантација.
Трошкове трансплантације сносиће Републички фонд за здравствено осигурање Србије.
Могућност да пацијенти из Србије добију орган у Италији представља продубљење сарадње на основу Меморандума о разумевању који је потписан између два министарства 1. јуна 2011. године.
Да би се пацијенти из Србије нашли на листи чекања за орган у Италији, протоколом су предвиђена два услова: да нису угрожени пацијенти из Италије и да се орган врати.
"У случају трансплантација извршених у Италији на пацијентима из Србије, орган мора бити враћен италијанској Националној мрежи за трансплантацију у року од шест месеци", наведено је у техничком споразуму који је спреман за потписивање.
Осим могућности трансплантације органа у Италији за српске пацијенте, протокол предвиђа и обуку за здравствене раднике који су укључени у програм трансплантације, организације експертских посета, заједнички сусрети који ће се одржавати бар једном годишње.
Србија је прошле године пробно, на годину дана, примљена и у Европску мрежу за размену органа Еуротрансплант, а да би постала стални члан те организације неопходно је било да испуни неке услове.
Министар здравља Златибор Лончар недавно је изјавио да је Србија испунила све што је Еуротрансплант поставио као задатак и да је остало само да Закон о трансплатацији уђе у скупштинску процедуру.
Организацију Еуротрансплант чини осам земаља, а то су Белгија, Немачка, Хрватска, Луксембург, Холандија, Мађарска, Аустрија и Словенија, за све земље постоји јединствена листа чекања.
