Међу 55 кандидата, у осам одељења САНУ, нашли су се, између осталих, писац Михајло Пантић, вајар Мрђан Бајић, позоришни редитељ Дејан Мијач, костимограф Миодраг Табачки, композиторка Александра Вребалов, филмски редитељ Слободан Шијан и други, речено је данас на конференцији за новинаре САНУ.
На листи од пет кандидата за редовне и допсине чланове САНУ који долазе из иностранства нашао се и прослављени руски редитељ Никита Михалков. Академик Љубомир Максимовић, потпредседник САНУ, говорио је о изборима у чланство САНУ, као и активностима Академије до краја године.
Академик Љубомир Максимовић се на почетку кратко осврнуо на процедуру избора нових чланова, истакавши да охрабрује број кандидата у овом изборним циклусу.
Он је нагласио да је у последњих неколико деценија прилив нових чланова био слаб, те да је САНУ, када је реч о броју чланова у односу на број становника, најмалобројнија у региону.
Руководство Академије је уочило ову опасности, а након предстојећих избора ситуација би могла да се промени набоље. Наиме, Изборна скупштина ће одлучивати о чак 37 кандидата за дописне чланове, 13 за редовне, и о пет предлога за иностране чланове САНУ, рекао је Максимовић.
Као другу важну ставку, академик Максимовић нагласио је рад огранака САНУ, као и Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу, који је постао много амбициознији.
Ове године се свечаном академијом у САНУ обележава и јубилеј - 30 година рада Центра у Крагујевцу. Постоји намера да, када се за то стекну услови, Центар прерасте у огранак САНУ, као што је био случај у Нишу, казао је максимовић.
За редовне чланове САНУ, Одељење за математику, физику и геонауке предложило је р Владимира Ракочевића, Владицу Цветковића и Бранислава Јеленковића, док су из истог одељења за дописне чланове предложени Игор Долинка, Драган Ђорђевић и Вељко Милутиновић.
Нови редовни чланови САНУ у Одељењу хемијских и биолошких наука могли би у новембру постати Милош Цхуран и Велимир Попсавин, док су кандидати за дописне чланове тод одељења Марјан Никетић,Жељко Томановић, Есма Исеновић и Игор Пашти.
Одељење Техничких наука предложило је за редовне чланове САНУ Слободана Вукосавића и Велимира Радмиловића, а дописни чланови би могли постати Миодраг Михаљевић, Владимир Срдић, Владан Девеџић, Бранимир Гргур, Весна Мишковић Станковић, Владимир Стевановић и Биљана Шкрбић.
Кандидати за редовне члановр САНУ у Одељењу медицинских наука су Горан Дтанковић, Бела Балинт и Марко Бумбаширевић, док је канидаткиња за дописног члана из тог одељења Гордана Коцић.
Одељење за језик и књижевност нема своје кандидате за редовне чланове САНУ, док за допсине предлеже Михајла Пантића, Миодрага Лому и Миливоја Ненина. Одељење друштвених наука САНУ такође је без предлога за редовне чланове САНУ, а за дописне је предложило Драгољуба Ђорђевића, Бојана Јовановића, Илију Марића, Мирјану Рашевић и Снежану Смедеревац.
Ни Одељење историјских наука нема кандидате за редовне чланове САНУ, а статусу дописног члана Академије до новембра се надају Драган Богетић, Љубомирка Кркљуш, Бојана Крсмановић и Марјана Рицл.
Одељење уметности САНУ има највише кандидата за чланове Академије.
За редовног члана САНУ предложен је Светислав Божић, а Мрђан Бајић, Дејан Мијач,Петар Митковић, Миодраг Табачки, Слободан Шијан, Бранимир Карановић, Александра Вребалов и Борислав Стојков могли би постати дописни чланову САНУ.
За иностране чланове САНУ су предложени Часлав Брункер, Слободан Симоновић, Наталија Нарочницка, Гинтер Принцинг и Никита Михалков.
