Полазећи од универзалног права на живот и људско достојанство, које не може бити одузето никоме, апсолутно је неприхватљив тај начин кажњавања у правном систему једне државе, истиче Пашалић.
Он подсећа да се Европска унија активно бори за укидање смртне казне зато што је реч о нехуманом поступку, које међународно право данас не толерише.
Подсећа и да данас у око 140 држава у свету не постоји смртна казна, док је око 50 и даље задржава у својим правним системима и у тим земљама у току једне године буде погубљено и до неколико хиљада људи.
У развијеним земљама, додаје Пашалић, преовладавају доживотне затворске казне као најстроже прописане казне, са или без могућности условног отпуста.
Заштитник грађана подсећа да је смртна казна у Србији укинута 2002. године, а последњи пут извршена десет година раније.
Упркос томе, примећује, у Србији се последњих година у јавности повремено покрене питање враћања смртне казне, поготово када се десе монструозни злочини над децом или вишеструка убиства.
Пашалић, међутим, упозорава да и Устав Србије каже да је људски живот неприкосновен и зато остаје одлучан у свом ставу да се поновно увођење смртне казне никад не дозволи.
