Пастор је у Чуругу акценат ставио на "реч", јер како каже, она стоји увек на почетку и на крају.
Као што нема рата који није почео речима, прегласним и хистеричним, да сакрију будуће страхоте, тако нема ни помирења без гласно изговорених речи кајања и жаљења. Нема помирења без одговора на питање у име ког циља је човек у рату спреман да убије или погине, шта је злочин а шта казна у том времену када "закони ћуте", рекао је председник Покрајинске скупштине.
Пастор је оценио да је наставак историјског помирења веома важан за односе Србије и Мађарске, иако прошлост узнемирује, ствара нелагоду и не оставља на миру ни жртве, ни починиоце.
Зато, пре годину дана, као наставак процеса историјског помирења који су председници Србије и Мађарске започели у јуну 2013. године на овом истом месту, позвао сам да установимо неку врсту сећања, не само на жртве, већ и признања за све људе који су ризиковајући своје животе покушали да спасу своје комшије, који су били праведници међу људима, како 1942. тако и 1944. и 1945. године, поручио је Пастор.
Рација у јужном делу Бачке 1942. године однела је на хиљаде живота. Као образложење за тај геноцид, снаге мађарског окупатора Миклоша Хортија искористиле су тзв. устанак партизана Шајкашког одреда у Жабаљском риту, код кога је пронађено свега 17 пушака.
Сви припадници тог одреда су ликвидирани 4. јануара када су и кренули злочини дуж читаве Јужне Бачке, а рација је трајала све до 29. јануара.
Цивили, недужни Срби, Роми, Јевреји и сви противници Хортијеве страховладе затварани су, мучени и погубљени у Чуругу, Госпођинцима, Шајкашу, Ðурђеву, Мошорину, Тителу, Локу, Гардиновцима, Вилову, Жабљу, као и у Бечеју, Србобрану, Темерину и Новом Саду.
