Ови случајеви су потврђени у Референтној лабораторији за морбиле Института за вирусологију, вакцине и серуме Торлак, наводи се у информацији датој закључно са подацима за 12. јануар.
Шести потврђени случај је особа непознатог вакциналног статуса стара 47 година.
Институт Батут наводи да су компликације у виду упале плућа присутне код двоје оболеле деце, а једно од њих смештено је у Универзитетску дечју клинику у Тиршовој.
"Завод за јавно здравље Пожаревац 12. јануара пријавио је епидемију у Смедереву. Епидемиолошка служба Завода спроводи епидемиолошко истраживање и координира мерама спречавања ширења болести", наводи Батут.
Институт наводи да су од 11. јануара на снази пооштрене мере епидемиолошког надзора над малим богињама на територији Србије.
Те мере су у складу са Планом активности за одстрањивање ове болести.
То обухвата од пријаве сумње, лабораторијске дијагностике, изолације и лечење оболелих, здравственог надзора, епидемиолошког надзор, вакцинације невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица, те вакцинације осетљивих лица из контакта унутар 72 сата.
"Имајући у виду наведене околности, период заразности, сезоност, остварене контакте, мере пооштреног надзора треба спроводити до даљњег, односно најмање до истека периода двоструке максималне инкубације од последњег регистрованог случаја, а у складу са проценом епидемиолошке ситуације у жаришту епидемије, односно на територији Републике", истиче Батут.
Пораст броја случајева морбила током 2022. године догодио се и у земљама Европе где је закључно са септембром било 555 реистрованих случајева у 27 земаља, док је у 2021. години било 160 случајева.
У 2022. години 90 посто регистрованих случајева било је у 10 земаља.
"Међу оболелима није било хоспитализованих, ни умрлих", наводи Батут.
Институт наводи да је за време трајања пандемије у скоро четвртини земаља света прекидана или одлагана имунизација MMR вакцином, а у великом броју земаља дошло је до значајног пада обухвата.
"Током 2020. и 2021. године у Србији су регистроване најниже вредности обухвата MMR вакцином у последњих 20 година. Обухват овом вакцином у другој години живота у 2020. години износио је 78,1 процената, а у 2021. години свега 74,8 посто", наводи се.
У последњој епидемији малих богиња у Србији, током 2017. и 2018. године регистровано је око 5.800 оболелих, од којих је 93 посто било невакцинисано, непотпуно вакцинисано или са непознатим вакциналним статусом.
Једна трећина оболелих била је хоспитализована због тежине клиничке слике праћене компликацијама.
"У овој епидемији регистровано је 15 смртних исхода међу којима је било четворо деце млађе од пет година", подсећа Батут.
